Delo

ПРВОЛ ЉУБАВН 421 На јавн сам тебе сањ о, Тебе глед’о : Бога свога !.... К о капљица бисер-росе Чиста ми је љубав била, У чедноме, божјем храму Анђела би победила ! И ти срце срцу даде... Лоубжасмо се силно, дуго, Стопише се душе наше : У дах један, биКе друго ! Снове сањах о милинах Љубећ’ очп жарког сјаја, Свуд је за ме цвеће цвало, Кушах сласти земног раја !... Ал’ ко разби срце моје, К’о угаси љубав врелу, У груд зари пустош страшну Пухор хладни у пепелу ?... Невернице! да л’ да причам ? Да с’ освети с љутих рана Одбегла ме срећа млада, Душа моја испарана... Нека буде ! Сећаш ли се? (Усуд нек’ ти за то плати !) Кад дрхтећим гласом питаж : «Када ћеш ми руку дати ?» Ти обори главу лепу, Па уздахну, и заћута ...