Delo

436 Д Е Л 0 потребно, да над свима политичким властима , за одлуке , којима оне расправл>ају административне спорове прве врсте, постоји и једна нарочита, свакојако политичка , ила мање интересована колегија; која би као завршна инстанца, имала право да те одлуке расматра. Под предпоставком довољно широког састава људи несумњиве правничке и политичке спреме било би још погребно да она буде независна од централне политкчке власти. Тек таква колегија, могла би разложно правдати високи положај, по коме би она била од ауторитета и за од • луке централне гшлитичке власти; тек тада она би истински могла практиковати и надлежност највећег административног суда, који би умео паметно схвагити у сваком случају ирави смисао административних права, штитећи у свој мери њихову јавну страну, али не одузимајући му ништа ни од приватнонравне стране, у колико је она по закону саставни део административног права. Код нас дужност те колегиЈе врши државни савет, а како то смо већ казали. Код нас се у опште врло лако праве начелне погрешке, па тако је и са саветом. Није тамо место људима, који заслужују награду , али који немају начелне подобности за саветнички иоложај. Може неко бити одличан филолог или природњак, инжињер или педагог, ОФицир или лекар, на због тога вероватно да он заслужује високо опште признање и у мало конкретнијем облику, као што су талири, алн сама та заслуга, без показане начелне компетенце за тај ноложај, може да буде и биће увек од штете, а не од користи. Ни катедра историје светске литературе још не мора да значи спрему за положај државног саветника. Ми збиља не межемо да разумемо састав државног савета, у једном прилично великом његовом делу; ни састав који је имао по усгаву од 1888 г. није одговарао нотреби коју је надлежност држав. савета неодстугшо захтевала. Због тога је и службени квалитет његове радње, како се нама чини, био обичан, да не кажемо, да он није ни одговорио иотребним очекивањима. Ово говоримо сасвим искрено и без намере да ма кога вређамо. Ми гако верујемо и разумемо, па тако и пишемо , а не треба тражити да будемо неискрени. Кад говоримо и с обзиром на лаше ирилике, треба и њих додирнути, онакве какве су. Из овога, што смо до сада казали види се и наше ми •