Delo

ЛИЧНОСТИ У ИСТОГИЈН 489 се дакле 506 имена понав.Бају, а то је 8\ од целокупног броја! Р1нтересно је пак — што на први мах би требало да иде у прилог наслеђа — да највећи број пада на најближе сродство, а најмањи на најда.ве. 369 дакле 73° 0 од иримера за наслеђе (506) 'пада на сродство првога реда (син ћерка, брат, сестра). а 16° 0 на сродство другога реда (унук, нећак, ст[)ичевић и т. д.) и 54 или 110 0 на даже сроднике. Па ни овај Факат не објашњава ОсИп наслеђем, но пре утицајем средине — васпитања, бољих материјалних прилика, непосредних ншвмх примера за подражавање и усрдније и јаче бриге и њубави за ближег рођака (сина, ћер, брата, сестру) но за да.кег (стричевића, унука п т. д ). Из овакве марљиве н обилате статпстике . и из псторије политпчке п уметности мн не можемо друго уверење поцрпсти. до ли то: да је ингелектуално наслеђе један још необјашњен појав, као и да се наслеђе у опште не може уврстити у ред егзактних природних закона, који не трпе изузетке. Из живота пак знамо: да наслеђе није неминовно, да има примера где син не наслеђује никакво умно благо и то впше него ли где га наслеђује; да син чувених родитеља, може бити врло скромна интелигенција; као и то да су многн славни људи синовн обични.х умова. Нити знамо поуздано шта се од интелектуалне прнроде човекове наслеђује и с колико интензивности.1) ’) Како су неједнаке и разнолике комбпнацнје душевних моћп лено је нзнео баденскн антрополог Аттоп. Мн наводнмо љегове прнмере. <)н узнмље пропзвољно да постоје три групе душевних одлнка — нтелектуална (разум, моћ суђења, дар пронадажења, памћење и т. д.), морална (јака воља, моћ владатн собом, вредноћа, постојаност н т. д.); практнчпа (организаторски таленат техничка умешпост, умети прорачунати успех п т. д.) н једна Фпзичка (радна снага нздржљпвост, отпорна снага противу раздражљпвости умора иг.д.). Сваку од овпх одлпка иредставља по једна коцка. А како коцка пма 6 страна, то је свака њена страна обележепа једннм од бројева 1—6, који уједно показују јачину развића оне одднкс. коју та коцка нредставља. Бацајмо сада коцке п сумирајмо бро.јеве па странама. Ношто има 4 коцке то су могућне 6Х6Х6Х(' 1296 комбинација. јер прн сваком бацању коцка мора пастн на коју одсвојнх страна. Између тпх 1296 комбинација (по закону вероватноће) могућа јс само једна са сумом од 24 (дакде 6. 6, 6, 6.). Таква комбинација представља нак савршеног генија. Узмимо сада један нижп ступањ, где три коцке показују ону страну евоју која је са 6 обележена а једва са 5. Ту су гада могућне четирп комбпнацнје (6, 6, 6, 5, — 6, 6. 5, 6, — 6. 5, 6, 6. 5, 6, 6, 6, ) П.ш узмнмо нпжи још ступањ — две коцке које ноказују стране са <>