Delo

Д Е Л 0 522 едном месту изврнш таку операцију, да нропратн бар неке пробдеме до последњих им консеквенција, до те тачке, где би могао рећи себи самом да га већ на томе месту ннко у свету не може научитн чему новоме, да он ту креико и чврсто стоји на својнм ногама н да је у ираву решавати, како сам за добро нађе.“ У немачким се универснтетнма, што се тпче облика предавања, главна вреДНОСТ даје иредавањима (Уог1езип§еп), за тим ирактичним вежбањима у т. ЗВ. семинарима, реаетиторијама и консерваторијама. Не можемо се задржавати на огорченнм преппркама, ко.је се воде још из доба Фихте-а и Шлајермахера, о умесности таквог претпостављања монолошке средњовековне Форме иредавања (КаШебегуогШа#) живахноме днјалогу старнх времепа, који се сада највише примењује у семннарима; за сада само да споменемо, како се у Немачкој, у последње доба, све с већом пажњом прати успех семинара, којп нз године у годину све већи значај задобивају, њихов се број умножава, те ће можда у скорој будућности центар рада бптп у њих пренесен, још док се само оцене практични ресултати такога рада. Сва се нредавања у немачким унпверситетима деле у две групе: на т. зв. јавна (оћГепШсће) и ариватна (Рпуа1уог1е&ии§еп). Јавна се предавања у главном разликују од прнватних прво што су бесплатна, друго што се њима посвећује свагда једап или два часа недељно, док прнватна заузимају од 4 до 6 часова недељно. Предмет јавних нредавања обухвата омању ограничену област знања, тумачење каквога иисца плн нзлагање групе проблема, ко.ји могу интересоватн шире кругове. Главпи се предмети систематскп у Немачкој предају на „приватним предавањима1-. Главну иак улогу међу уређењима за нрактнчна вежбања у немачким унпверситетима имају т. зв. „семинари“. Ностали су у прошлом веку (за Филолошке днсциилнне) и нрва пм је намена била да спремају будуће раднике у школи, сада су из семинара иоггале праве лабораторије за научан рад н истраживање, њнхов је главни задатак не практична нримена стсчених знања, још мање само гечење нових позитивних знања, иего уиознавање с методом научпога рада. Према овоме наставник задаје ученику да сам изврши самостално какво иаучно истражнвање, из области знања н схватања, која му је најприступнија, п проФесор овде само му помаже, упућу.јући га на грађу н и.зворе. Тај сс самостално нзвршенн рад даје на режерат једном или иеколицини другова тога студента, и најпосде с(> на онћој седницн семпиара, са свих страна оцени п претресе, истакну се његови недостацп и добре странс. Нрема дисциплинама и рад ј(; у семииарима разнпх Факултета различан: некад се у њима претресају извори, читају п критикују историски споменнцн итд., а норед официцијалннх семинара, које влада о свом трошку одржава, с иарочитим научним средствима, библиотекама и станом, нриређују се разноврсни ирпватии курсовн и вежбања. Поред семинара као нарочита установа за ирактична вежбања јесу „консерваторије“, чији је главни задатак да иомогпу слушаоцима разумеватн предавања. да се објасне разноврсне