Delo

КРИТИКА II БИВЛ110ГРАФПЈЛ 553 само'своје негодовање малпм оружаним отпором то су се овом нриликом коЈ^истили' хрпшћани, јер их управа пма увек у призрењу. Од окупације настале су модерне колонизацнје. Ове су кодонизације Марфа н Хрвата. Колонизације су све чешће јер пм нде на руку влада. Хвалп трезвеност н напредан успех колонпје код Бјељпне. — У Посавини ипвма^ка колонија заузела је крај блпзу Бјељине и назвала га РгапгЈозеб-ГеИ. Она датпра од 1886, н тада је имала само 60 Фамнлпја, данас броји 160 кућа ц на 1000 становника. На 30 км. од Франц .1озеФова поља, заснована је 1891. колонија Брањево, сада има 150 становника. Ногодбе су за колоннзацију врло повољне: свака Фамнлнја добије 10 хектара земље и да плаћа на сваки хектар годишње 50 новчића. На крају десете године постаје сопствеником те земље, наравно, акоје уз то стекла поверење својим радом и понашањем. Под овим иогодбама примљене су у последње време 533 Фамшшје, које броје на 2798 душа, а уступљепо им је 8420 хектара земље. По држављанству су 452 Фамилпје аус.-угарскн ноданицп, 79 су странци, а 2 су босанскога норекда. Но вери нма 30<) протестанскнх, 183 католичке н 50 православних Фамилнја. Дакле, по броју протестаната, преоблађује немачки елеменат. Највише се Немцн досељавају пз Чешке н Русије. II. ГЛАВА Од Брода до Маглаја на Ббсни Говори о јаким поплавама у Иосавини. Посавина је врло плодна: у њој рађа добар кукуруз н гаје се многе свиње , које су главни извознн артикал. Од Посавнне настаје шљпварски крај. Овн су шљиваци на надинама последњнх планннских огранака што се губе у Посављу. Највећи шљиварскп предео у равнпци и на.јбољс су квалиФикације шљиве у околини Брчке — „шљиварка Мека“. Шљиве се гаје целим северннм крајем. од Вишеграда преко Сенице на Прнједор. По количини највпше шљива роди око Доње Тузле, 1894. у самом овом иределу обраноје 127,700.539 килограма, а целокупна берба те годпне изнела је 186,051.777 кгр. Дервента (а не: Дервент) броји 4700 душа, од којих су већипа мухамеданци. Дервента је првн улаз у клисуру Укрине п вратннце за Босну. Од Дервенте већ се јављају брежуљцн, који се све впше издижу. Ови ирви висови су развође за басен р. Босне и р. Укрине, која се опет у Боснуулива. Од Хана-Марнце настаје већ планински предсо п нема нн једпе тако простране алувијалне равнице до Јадранског и Јегејскога мора, сав је иланпнскн. Изгледа да је овај нланински систем на Балканском Полуострву наставак Алпа, којп би хтео да веже Алпе за малоазнјске планине. Цео западни део Балканскога Полуострва заузет је планинскнм системом чијп се ланци поглавито пружају са СЗ на ЈИ. То су Динарски Алпи. који се са СЗ наслањају на Алпе, а па ЈЗ се пружају до Грчке, а може бнти н до Азнје, нреко Архипелага. Овај правац СЗ—ЈИ највише преоблађује у Боснн н Херцеговинп, а највпше се реметп на прелазу нз