Delo

176 Д Б .1 0 тересу саме Аустрије, требадо усгупити све земље старе Душанове државе с Дубровником на Јадранском и са Солуном на Егејском Мору. На другом месту говорсћи о подели Македоније, он се опет труди да убеди, како Солун ваља дати Србији, н ако на томе путу неће да јој помогне Аустрија у своме властитом интересу, онда ово ваља да учине Француска п Инглеска, у крајњем случају ова носледња. — Раније пак нзносн са свим правилно гледиште о вери становнпштва Босне п Херцетовпне,. н онезгодама које проистичу за Аустро-Угарску као католичку државу од. Факта, што је његова већнна православна. Дело је подељено на двадесет глава путописног карактера и лакога је стила. те га с корншћу могу чнтатн и опн, који нису баш најјачи у језику, на коме .је писано. Бг. В. СебсШсМе (1ег ђугаМшбсћеп Шега1иг ^оп Ји8Нп1ап Б1б хиш ЕпЈе с!еб 0б1;гбт18сћеп Ке1сћев (527 —1453) Уоп Каг1 Кгитђасћег а. о Рго1е88ог ап Јег ТЈпхуегбНа! Мипсћеп. 2луеће АиНа^-е. Веаг ће11е! ип!ег Мћтгкип^ уоп А. ЕћгћагЈ о б Рго1е880г ап Јег 1Јп1уег8На1 М^игхћиго' ипЈ Н. СгеНег о.б. Рго1в880г ап Јег ТЈшуегбћа! Јепа. Мипсћеп 1897. — С Н. Вескзсће УеНаорзћисћћапсћ ћтп^ Озкаг Веск Сгећ 24 М., 111 На1ћ1гапг. »-ећ. 26 М. 50 Р1 На вел. 8 ни. страна XX и 1193. Још кад се појавп прво пздање овога дела. 1891. год., чуше се с неких страна мале замерке, те вредни његов писац, К. Крумбахер, уз приномоћ још двојице научника данас, на своме пољу науке, светскога гласа, ЕћгћагЛ-а и 0-е1.гег-а, за непуних шесг годнна, приреди ево друго. иоправљено, са више од 600 страна и мпого рубрика повећано, издање. Овим другим издањем 'Крумбахер је дао не само немачкој него н светској науци ове гране, монументално дело — нутовођу кроз она.ј заплетени а тим важнији лавнринат духовнога производа човечанства средњега века, што се данас у науци византпнизмом зове. Има томе само нешто внше од три деценије како је немачка научна литература пзишла из онога иернода у коме византиологија беше само саставни део класичне Филологије и у коме се е неком одвратношћу приступаше томе магацину, резерватору антиквитета и чудноватостн. — Не впше него нре трн деценнје се и у Немачкој, с малим изузетком, знађаше за Внзантнју само по именима Константина Великог, Јустинијана. Василиуа Маћедонца и још неких великих политнчких лнчностн, н по догађајима, као што су Латинско царство (1204.—1261.), иад Цариграда (1453.) н тако даље, те изгледа као да су радовп Гибона и Финлеја утицали највише на Немце. — Данас' пак Немцп предњаче и на овоме пољу науке н сгоје и од Руса и њихове литературе далеко напред. Данас у