Delo

КРИТПКА II БПБЛИОГРАФЦЈА 177 Немачкој постоји, мимо многе алманахе н повремене лнстове за византиологију и нарочити „ВугапИтзсће 2еИ8сћгф“ већ у 5. годпнп1) (видн о часописима, овога дела стр. 1143.—44.). Међу тим сваки од нас Срба ко ма п летимнце упореди културни напредак осталих јевропских народа и у овом погледу, а ко још уз то ушчита и ово дело, уздисаће до очајања из свега срца што се у нас, још и дан дањи ни најмање пажње не ноклања византиологији, науци о држави и култури која беше готово једини ц извор и понор нашега, политпчкога и духовнога живота и развитка у средњем веку. Ну да се вратимо на ствар. Радовима, као што рекох, Гибона, Финлеја, ТаФела, Хопора, Момзена, Зах. ф. Лингенгала, Бора, Гелцера, Крумбахера, Веселовскога и осталнх учених Немаца, Француза и Руса, све се већма подиже завеса са нрошлости Внзантије и Византија сс све интснзивније распознаје као копча свега Истока и Запада, као центар одакле се догађаји у средњем веку на све стране развијаху. — Данас је већ у науци утврђено да се без познавања Византнје и њене делатностн у средњем веку не може нп прићи изучавању историје и прошлосги: Јермена, Снријаца, Јевреја, А.рабљана, Египћана, Копта, Персијанаца и т. д. А још се мање може ночети нроучавање нас, балканских Словена и Гуса, — данас велике и моћне Русије, једнне ираве п природне наследнице старе Византије. Свакн покушај испитивања словенске прошлости стојн у непосредном додиру с византинизмом. Дело је, у главноме иодељено, по сарадницима, у трн дела: увод, прозанчна литература (37.—639.), где је Ерхарлова црквена псторнја (Тћео1о§1еп 37.—.219), поетска и вулгарна (грчка) литература; за тим Гелцеров .Аћг188 Јег ћугапћ КаГзег^езсМсМе (911.—1068.). Многобројним рубрикама обухваћена је нсторија визант. литературе н државе у свима могућим правцима. Третиран је постанак Византије; ноступно одлучивање источне од западне рпмске државе; политичко гледнште на Византију; дуализам језика (латинскога и грчкога); преовлађивање грчкога језика и даље трајање римске организације државне и с ноља п изнутра; пме ГораГо*; трајање нмена Гомајос све до времена Кина.ча и Халкокондила\ укидање латпнскога језнка; ковање новца; важност кованога новца; утицај натписа грчкпх на новцпма; утицај слика и реверса новчанпх. Грчка национална надмоћност. Први грчки цар Тиберије (578.—582.). Цареви грчко-словенске, јер.ченске и осталих азијских народности. Полптнчко време Визачтије настаје тек око 800. године, тек пошто на западу постаде нова (франачка) држава, наследница Впрегшш ЈКотапогит. Супротност између хришћанства п мпогобоштва; основа њихова н супротност пзмеђу византинизма и јелинизма. ’) И Руси имају, као орган свога института арх. у Цариграду „Византшскп! ВременвикЂи (у трећој годинп); излази у Петрограду. Дедо XIV 12