Delo

178 Д Е Л 0 Даље се цртају унутрашње прилике државне; опште културне прилике, надпонално образовање п друштвенп обнчајп. Утицај на запад; вештпна, језик, поеспја (иесник Уоппаз) и тако даље. Истиче се обртна тачка у Византији — првп је период од оснивања државе (источне) до Ираклија, (324.—640.). То је борба античко-римско-јелинскога са средњевековним хришКанско-византинским духом, где су истакнуте све гране духовнога продукта Византије. У погледу перподизирања културе византинске обухваћена су мпшљења Финлеја, Грегоровијуса и Зах. ф. ,/1ннгентала и обртна тачка означена у доба око 800. године. С почетком IX в. јављају се хронограФп, за тнм енциклопеднстн, настаје доба реторства и т. д., а у XII в. ренесанс византинизма. За ренесанса се јављају као предњаци историограФи (слично хроннстима IX в.) као Никифор, Бриеније, Ана Комнена, Кинам, Никета Акоминат. Литературасе враћа класичним облицима н већ се почиње (XIII в.) разликоваги књпжевни од говорнога језпка. Плод је овога периода вулгарна грчка литература. Под Палеодозима узима литература полет. Пзмеђу осталога почпње п борба противу корана. Одмах за овим узима литература, више него и када, полихисторичан карактер. Нредставницн полихистора су XIII века: Грегор Пахимер, XIV НиКифор Грегора, XV в. најважнијп и најзнатнији полихнстори су Гемистос Плетон и Бесарион. Внзантинска је лигература најпотпунији израз духовнога жпвота грчкога народа н римске државе све од истека старога века на до почетка новога доба. У литератури п осталим духовним производима Византннци су увек гледалн наставак старога, грчкога века и тежилн су да у свему имитују старе Грке п њихово доба. За то је византинизам јако утицао чак на Запад, — толико да се у времена Карла V, Филииа II и Лудвика XIV до таквих мирабилија развијао какве се ни у Византији не могу опазити. Грцима се никада није дала згоднија прилика, да боље покажу своју умну делатност, као што то беше у средњем веку. За то су у сваком погледу оставилп Датине и сав Запад далеко пза себе. Датинска литература није никада могла доћи до једннства, каквога беше у грчкој. За то из тога периода остају као вечити урнеци: Фотије, Пселос и Евхтатије. Утицај византинизма на све стране пронет је највише хришћанством — хришћанском литературом и вештином. Внзантинизам је био с Истоком толико скопчан и испреплетан даје карактер његов већ полуазијски. На нас је толико утицао да је наш духовнн живот у опште н у појединостнма тесно с њим скопчан. II Румуни су бнли под утицајем впзантинизма. Маџари се брзо отеше! Црквену историју (Тћеоћџздеп) ћу, ако нађем у нас материјалне потпоре објавити, допуштењем пишчевпм у српском преводу. Ту су на стр.