Delo

КРНТНКА И БИВЛНОГРАФНЈА 179 37.—219 третиране : догматика и аолемика, егзегезе, аскетика и мистика, духовно беседништво, свети саиси и катене. Објективност и материјал којн су Византннцн на тај начпн обрађивалн у облику историјском, уздигао их је над све културне народе средњега века. — Велике политичке лнчностџ њихове домовине као Јустинијан. Нарзес, Ираклије и др., неизмерна моћ снаге народне, коју Византинци показаше под царевима маћедонске династије; политичкн и литерарни полет под Комненима; Франачкн покушајн на Истоку; вешта дипломатија византинска н државничка мудросг и тако даље, дадоше материјала византинским историограФима. Отуда ће на сва времена бриљирати у историји светске литературе имена: Прокоаије, Симокат, Порфирогенит, Леон Дијакон, М. Аталиат, НиЛ. Бриеније, Ана Комнена, Кинам, Аноминат, Акроаолита, Пахимер Грегора, Налкокондила, Дука, Франца и др.; ц хронограФП као: Малнла, Синкел, Јован из Антиохије, Конфесор и његови настављачи, Никефор аатријарх, \.амартола, Скилицес, Кедрен, Зонара. Манасича, Гликас, Сатас и остали. Сдовенска зависност од византинизма илуструје се највише у хроннкама. Словени су хроннке ове најпре само преводнли, а доцније су, на основи ових, компилације изводили. Као урнек овога рада у Словена важи руска анонимпа хроника. која се приписује Нестору Кијевљанину. Географију нису Византинци ни из далека сразмерно према исторпји познавали. Више су позпавали црквену геограФИЈу. Тоимје бпло од практичке потребе. Иредставник је научне геограФије Козма. Ннсу боље стајалн Византинци од Латина нн у философији. После 529. год., како бн затворена ФилосоФска школа у Атинама, угипу и неоплатонизам, који се у пеколико и третираше у Атинама. Византинци су се старали да филосоФске идеје прнмене на хришћанство. Представник је црквене ФилосоФнје Јован Дамаскин. Више су се Византинци бавили астрономијом и математиком. Даље су опширно третиране остале гране византинске учености и литературе: реторнка, соФнстнка, епистологија, Филологнја (полихнсториограФИ н схолнасти), правне науке, медицина и т. д. За овим долази поетска литература, вулгарно-грчка дитература, са свнма својим облицпма п прозаична лнтература. Особиту пажњу заслужује иоетска литература и беседништво. И у једној н у другој грани налази се пута да се дође до извора у облицнма песме и беседе, по којпма се могу многа питања и наше прошлости објаеннти, а још већма за шнри хоризонат посматрања чинилаца у животу културних народа који беху у блпзини византинизма. Гелцеров део, „Аћпзз Јег ћу^апћ КаЈзег^езсШсћ^е^ је кратак али потпун пзвод впзант. историје, који би у нашем преводу и пре добро дошао и нашим проФесорнма неторије који нису у положају да се оригнналима немачким и Француским послуже. Ту је врло лепо третнрана н историја Византнје и Словена. Још на првп поглед се осећа да ппсац