Delo

Д Е .1 0 180 ннје имао нн једне псторије српскога народа прн руци, алп се види ипак да се старао да се отме од утицаја страпаца који су онако некоректно гдедали на историју српску и на српскн народ. — Гедцер је у свима правцима схватио живот нашега. народа, те је подигао ове речи у своме АГпвз-у: г1т 1\гев(еп гсаг ез (1еп 8ег1>епЈсбпгг/еп 8(ерћап ТЈго§ (~\ 1272) ипс1 МИиИп (ј 1321) деТипдеп, сИе ВиргетаИе аиј' сЈег НатибћаШп8е1 ги еггтдеп. Ез гв( ет шМдевсћкћШсћег Јаттег, сГазз с!ег ТЈпдШскб(ад гоп Козоио Ро1је Лезст ћеггИећеп РоТЈсе, с1ет еЗ,е1б(еп аИег 81аиепб(атте, сИе Неггбсћсф аиј' с1ег НатизћаТћтбеI еп(пбб ипс1 бо с(ег (пгМбсћеп Вагћагег, дедеп гоепсће Опесћеп ит1 Уепе(1апег сд1егс1г оћптбсћИд гсагеп, (гегеп Каит Иезб“ (стр. 1054). Тако исто је схватио н високи значај цара СтеФана Душана и снаге срнскога дарода. Гелцер је, у погледу историје Византије, устао противу досадашњега периодпзирања протнву год. 476. као полазне тачке за деобу нсторије1). Он дели исторпју Византије у ових девет пернода: I. Нрејустинијаново доба II. Доба Јустинијана и његових наследника III. Династија Хераклпјева и борба противу Нслама IV. Пренорођај под Изаурцима н иконоборство V. Кулминациона тачка источпо-рпмске моћи под јермепском династијом VI. Распад државе VII. Комненовићи п Ангедовићн VIII. Никејско царство IX. Рестаурација Палеолога и пропаст... Осем тога Гел.цер је протнву Фалмерајерове теорије о пословеннвању Мореје и Недопонеза Тако исто није се држао ни досадашње теори.је о размештању Словена а на по се Срба и Хрвата на Балканском полуострву и тако даље, н т. д. На стр. 1068.-1145. је општа библиограФија ка ово.ј науцн. Ово је нартнја за нас такође од неоцењене вредности. Осем тога уз сваку грану литературе навођени су изворн, издања н помоћпа средства — једном речп све што ваља при изучавању каквога питања илн кога пнсца средњевековнога који је у додиру са византинизмом. На крају дела је сппсак са хронологпјом свих днчности које у нсторнјн византинизма какву улогу играху. Спнсак је и папа и патријараха такође нзложен уз врло онширан регистар. То је најновнје монументално дело у немачкој књижевностн, из кога се мн Србн имамо многом и многом чему доброме научити. Како је 395. -518. 518. -610. 610. -717 717, —867. 867, — 1025. 1026. — 1081. 1081. —1204. 1204. —1261 1261. —1453. о пословенн’) Овде Гелцер тражи сличност између аенсионирања последњега цара 1трегшт К.ошапогит, Ромула Аугустула и абдикације Ераља Милана 1892. (место 1889.), наводећи их за јединствене елучајеве у светској исторпји!!