Delo

КРПТИКА II Г.ПБЛИОГРАФИЈА 181 скупо те га многи у пас не могу пмати, ваљало бн га набавптн најмање за сваку средњешколску књшкннду. Е да би се онда н у нас нашло подражавалаца ученоме Крумбахеру. марта 1897. у Бечу. Јов. X. Васпљевић. Историја Срба по домаћим и страним изворима и писцима израдио Милан С. УбавкиК. Друга књига. Београд 1897. Цена 2 динара или 2 круне. Велика 8° стр. 151. Ово је наставак прве књиге Убавкпћеве Псторије Срба шго је изншла пре 10 год. У овој је књизи обухваћено време од 1367.—1499. г., од свргнућа Урошева с ирестола па до иропастн Зете. Ту се у засебнпм одељцнма говори: нрво, о Србнји. односно јужним п северним државама на које се распаде царевпна Душапова: за тим, о Босни, па о Зетп. Задатак је ове књнге „да иред шнри круг читалаца пзнесе у нстинитој светлостн критички срећене резултате, до којих је дошла исторпска наука у својим најновпјпм нспитивањнма“; задатак врло леп п у главном добро изведен. Убавкић је добро иогодио пут којим .је требало да пође нри израђпвању овакве књнге: да иросто средн оно што су разнн наши историцп на разннм местпма расиравпли. не уносећн никаквих својнх домишљања. Само он то ннје свуда чпнио баш толпко „критички* колнко просто ио укусу. Јер на пр. онако разлагање о боју косовском и иначе о влади Лазарево.ј не можемо, после онога шго .је о томе у нас већ написано и расправљано, друкчије тумачитн него укусом, лнчннм, већим иоверењем и бољим расположењем према једнима од писаца којима се служио. Та му је партија најслабије н најнекритичније нзрађсиа, н у толпко пре пада у очп што је остали део књпге у опште лепо израђен. Тачном алп у исто време и врло растегљивом ставу Новаковићеву „да народно мншљење н веровање није постало без икаквога повода1, дао је Убавкић врло широко значење. много шире него што му је н Новаковић мислио дати. Народна су веровања у опште клизава подлога на коју је поузданије п не ослонити се, нросто хииотезе које тек треба доказати па да вреде. Осем тога је, рекли бисмо, књпга ова нзрађена с непажњом. Ова је само могла учиннти да су н у овој књизн остали на пр. по неки ставови Кла„јићеви, у којима се он впше пстпче као католик него као прави историк, као што су на пр. онај да су Турци упавши у Босну после бегства Твртка II у Угарску палнлн нарочито римокатолпчке цркве и манастире. п како су све оне издајице због којих је Босна пропала били заклети оатаренп и само на силу католицн (а не „прави“, који су, нзлази, свн бнли патрпоте) н др. То је и др. могао лако избећи као што је и иначе с разлогом на неким местима псправљао Клајићево причање, кога се у главном држао у пзлагању нсторије босанске. Непажњом само тумачимо н онај став у натпнсу где се велн да је књига рађена но „домаћим и