Delo

182 Д Е .1 0 страним изворима и писцима14. Иначе се Убавкнћ вр.10 пажљиво и лепо служио изворима и спнсима што их наводп, тако да су се често одржалн и цели ставови орнгннала. К. Д-р Ђорђе Петковић: АШ-ова теорема докизана алгебарски и иомоКу Шепшпп-ове теорије функција. (Докторска дисертација 1893. г. штампана у срп. држав. штампарији 1897.). Писац у овоме раду расветљује нознату Ађе1-ову теорему, којаданас служи као основа целокунпе теорије интеграла алгебарских Функција. Рад је у толико од интереса, што је у њему ова основна теорема расветљена двема важним модернпм теоријама: теоријом елнминацнја и Шешапповом теоријом Функција. Прва од ових двеју теорнја употребљена је за алгебарски доказ теореме; друга за истраживање битних особнна Функција деФинисаних алгебарским интегралима — а све је то изнесено са довољно јасности и потпуности и рад бн могао корисно послужити онима којп би се хтели дубље упозпати са Аћећовом теоремом, која данас пгра тако важну улогу у математичкој анализи. Ј. Мјсће1 РеПоуИсћ: 8иг Г еуиаИоп сИ{{егепИеИе (1е ШссаИ еЛ зез аррИсаИопз сМтгуиее (Штампано у бЈћшп^бћепсћ^е Нег кош^ћ Пбћтксћеп СгебеПбсћаН П'Г \\Н88еп8сћаНеп. Рга§- 1897). Пнсац налази неколико у применама корнсних особина Рикатпјеве диф. једначине и примењује их на решавање нзвесних питања из хемиске Динамике. Резултати су од интереса с једне сгране због увођења теорије днФеренцијалних једначина за решавање извесних хемпскодпнамнчких нитања, а с друге стране с тога, што се из њих изводи једна нарочита хемиска метода пнтеграције нзвесннх типова днФеренцијалних једначина. И. Мјсће1 Рећгоујћсћ: 8иг 1а Иесћагде (1ез сошккЛеиге а сарасИе. гезГзГепсе еЛ соеј‘(%сгеп1 сЈе зеЈ^-тсЈисЈшг оапаМез. (Штампано у Сошр1е8 Кепћиб Де 1’ АсаДеппе с!е8 8с1епсе8 Пе Рапз, №- Ни 1. Магв 1897). У познатој Томсон-Хелмхолцовој теоријп испражњавања наелектрисаних кондензатора претпостављен је услов да су: канацитет кондензатора, отпор н коефицијенат селФ-индукције спроводника стални, непроменљивп у току експеримента. Номенута теорија осгавпла је недирнуто објашњење појава у оннм многобројним експериментима, у којима се поменути Фак тори мењају у току времена. Ппсац у овоме раду даје теорију таквих иојава и показује како се извеснн основнп резултати Томсон-Хелмхолцове теорије генералишу и код поменутих компликованијих иојава; у исто врсме указује на лут, којим бн се разрадила детаљна теорија кретања електрицнтета, кад су поменути Факторн променљивп. И.