Delo

Б Е Л Е Ш К Е 185 под натиисом „Доментијан сраски књижевник XIII. века.и Ово нисмо има пптереса, и ако не научничкога. јер иисад не разбира тачно изворе добре од лоших ; он је само аматер ових књижевних нослова. На двадесет['странина, колико свега има ова књижица, прича о Доментијану; његову пореклу; крају у ком је рођен и т. д., значају његову, пстичуКи да је он ударио темељ исторпјској књижевности и т. д. 0 овој књижици досада је, колико знамо, било само говора у „Бранкову Колу“ бр. 1 5 , стр. 477.—479., и то но писца, неповољнога. Хаџи-Дојина бунауБосни.— Иодовим натписом пзишао је низ чланака у „Народу“ они су сада и у засебну књигу штамплни. Писац ових интересних мемоара је Алекса Ј. Поповц}! — Сарајлија. Књига стаје динар, а на 8-ни нма 96 страна. Мнши. — Нод овим натписом издао је Сава Витас, капетан у Београду једну књижицу, којој бн као требало да је задатак да досадашња читања јероглиФа од стране чувених јегинтолога огласи за погрешна и да натури нова чнтања, по којима би изишло да је српскн језик мисирскога порекла или Лисир српекога порекла. Али жалимо труд и етрпљење нншчвво, иа и чптаочево, јер његова тумачења сем натезања у чнтању пуна су бесмислица п незнања н најобнчнијих нравила ујезику. НисујероглиФи ребуси из немачких шаљивих листова, те их тако одгонетати, не гледајући ни на најобнчнији смисао одгонетљаја. Прва књига стаје динар. Тумач законскн. — Штампарија Ђорђа Пвковића у Новом Саду јавља, да је намерна да изда: „Тумач повластица, закона, уредаба н Другнх наређења српске наролноцрквене автономије у Угарској, Хрватској н Славоннјп“ којн је написао д-р Жарко Миладиновић адвокат у Руми. Књига је дата У штампу. Изнеће до тридесет штампаних табака велике шеснаестине. Стаје два форинта. Упис- на претплату траје до 15- маја. Мојп заиисници. — Стеван Бешевић, који сада живи у Загребу, јавља, да је нрнпремио за штампу дванаест сличпца, и то: неколико својпх успомена н неколико снимљених из друштвенога живота- које ће издати у књизи од 8—-10 табака под именом „Моји записнг1цг1.и Претплату прима до 1. маја, а штамиаће само т онолико примерака, колико му се јаве претплатника. Стаје круну. Брзакове пес.ме. — Драгомир Брзак иадао је проглас, у ком јавља, да је намеран штампати у једну књигу своје песме, које еу досада штампане по разним лист -вима, ако се јави довољан број претплатника Књига би изнела око осамнаест табака Францускога Формата, а цена јој је три динара. Штампаће се у богатом издању, укусним словима н на најфинијој сатинираној хартији. Богдан Поповић написао је, вели Брзак у прогласу, за ово издање његових песама нарочитн нредговор под натписом Поглед на нагае лирско аеснигитво. Последњи иророк. — Драг. Ј. Илијћ опет јавља да је дао у штампу књигу под именом „Последњн иророк“. У овој књизи обележпо је, вели, нсторијски иојаву Мухамеда, његов живот, делање на остварењу ислима, као и култ_\рну вредност корана. Штампа дело у онолико примерака, колико му се фетплатника јавило. Књига изнеће до седам штамианих табака, а стаје круну и пет новчића с поштарпном. Соколовачка учитељица. — Пре неколико годнна у новосадском г Јавору“ излазила је ириноветка из учитељског живота „Соколовачка учитељица“ од некога Јована Добројевића из Барање. Сада се јавља, да ће изићи и у засебну књижицу, која ће стајати 25 новчића. Издања Југословенске Академпје за год. 1890. — Месеца Фебруара довршена је друга серија издања Југославенске Академије за год. 1896.; у њој је шест књига и то: Рад СХХУП разреда филол.-хист. и филос. јурид. У њему су ове четири радње: аЈ К. Војинови1|а ..Државни ризничари републике дубровачке“ (стр. 1. -101.); она има ово седам одељака: Постанак н устројство државнијех ризничара; Развитак властитога подручја; Задужбпне н закладе од XV до XIX в.; Државни ризничарн и црква; Државни ризничари н јавна управа; Државни ризничарн при паду републике и Благо дјело ('Орега рха) под Француским и аустријскил владама. б.) Шрепла „О Гундулићевим сузама сина разметн'Га“ <102.—140.) Писац прво доказује, да је Гундулић пошао трагом сувремене талијанске појесије; за тим износи да је Гундулнћ књижевну Форму за „Сузе сина разметнога* нашао у духовном епу Тонсилову Ба^пше (И 8. РГе1го, и да је у сопсеШша ученик талијанске школе. У овом епу поједине мисли изазвала су дела Тасова, Овидијева и Хораццјева. С лнтерарноисторијскога гледишта објашњује и ове иесме „Љубовник срамежљив“, „Усмрт Марије Каландрицеи и „Фердинанду II кнезу тосканскому“. в.) Мусића „Кондиционал у хрватском је.шку“ (141.-209.) Кратку садржину овога чланчића саопштпли смо нрема извештају хрватских новина још у VII књизи „Дела“ стр. 144. т) Анта Бауера „МатаФизички сустав Вунтов“ (2К1.—2-8). У расправи се осврће на Вунтово гледиште о мишљењу у опште, а за тим расправља у три дела: његову деФиницију мшнљења, облике мишљења и основна начела мишљења. Стаје Форинту и по Рад СXXVIII разреда математ. природословногм. Садржина му је ово: Првн је чланак почетак радње д-ра X. Храниловића гТе-