Delo

186 Д Е Л 0 орија раздоља“ (1.—58. стр.); овде је историјски преглед. Други је: Л. Стјепанка ,Интерполација Функција, које зове Еи1ег ДипсНопе§ техрИсађИез1 ('стр. 59—100Ј. За овим је д-ра М. Кишпатића „Прилог познавању вертикалнога гибања јадранског морског дна“ (101—109. стр.), К. Карамате „Прилог односима огшсана круга преиа додирним круговима код т,10кута“ (110.-117. Ова је радња и посебице оштампана), Л. Трговчевића „Ротарије загребачке околице“ (118. 130.). Последња су два чланчића Кишпатићева: „Дванајсто“ и „Тринајсто нотресно извјешће за год. 1894.“ и „1895.“ (стр. 131.-154, 155—192). Стаје Форинту и по. Рад СХХ1Х разреда фил. хистор. и филос. јурид. У овом су ове три радње: а.) П. Матковића „Путовања но Балканском Полуотоку XVI вијека“ (стр. 1.—89.). Ово је наставак Матковићевих ранијих студија, а у њему се претресају: Нутопнск Хенрика Порша од г. 1579., Андрије Волфн и Левина Рима од г. 1583. и Мелхијора Бесолта од г. 1584. Путониси ови тичу се путовања посланика РудолФа II, који су носили поменутих година данак Порти у Цариград; они путују истим нутем од Беча Дунавом до Београда, а одавде илу сухим, иознатим војничким друмом београдско-цариградским. б.) К. Војиновића „Царинарски сустав дубровачке републике“ (стр. 90.-171.) За овај рад Војиновић се служио цариварским зборницима од г. 1277. и 1413и лисницама, које се чувају у државном аркиву дубровачком Има два дела. У првом („средовјечно доба,“ XII -XIV в.) описује: „Трговачке прилике Дубровника: општи царинарски сустав, царинарске писане законе, царинарске зборнике, устројство велике царине, стонску царину, увозну, извозну и провозну царину, протрошну н.арину, вивски монопол, јавне житнице и цнрину на храну, царину на робове, друге пристојбе, царинарске ирекршаје, царинарски реципроцитет, царинарске одношаје с Котором, словенску царину (Бо§апа зсТата), царинареке од;ношаје с Млецима, царинске одношаје с Јакином.“ У другом („Модерно доба“,ХУ — XVI в.): „трговачке прилике Дубровника у опште, трговачку политику с Турском, одношаје са западом, царинарски сустав овога доба, развитак устројства велике царинаре, 1>аширење царинарскс надлежности, увозну и извозну царину, уређење продаје дувана, повишење царине пред падом републике, плаћање царине у туђини, провозна царина, царинарско ноступање с храном, с уљем, вински монопол, ослобођеп>а од царине, друге пристојбс, поступање с туђинцима.“ в.) Фр. Врбанића „ДемограФСке прилике у Јужних Словена“ (стр. 172.-254.). Кратку садржину овога чланка саопштили смо још у VIII књизи „Дела“ стр. 501. Стаје Форинту и по. Сгарине XXVIII. У овој књизи су два нрилога д-ра Косте Војновића .• „Прилози к архивалнијем пабирцима дубровачкијем“ (стр. 1.—9(3-) и „Додатак расправи пДржавни ризничарн републике дубровачке“ (186.—260.); у првом даје кратак библиографски преглед дела, која је нашао у Дубровнику: у доминиканској књижници, аркиву надбискупије, аркиву благог дјела (Орега рја), сјеменишној књижници бискупије, породичном аркиву Маринице кнеза Ђорђи и у приватном аркиву белгијскога консула иере Негринија; други је прилог поменутој расправи у Раду 127. Трећи је рад ("стр. 97, —185.) у овој књизи. Ке§,'ез1;а Јоситеп1огит ге§дп СгоаНае, Ба1таНае е! 81аУоп1ае заесиИ XIII, која је прибрао Кукуљевић; ово је наставак и тиче се година 1280.-1299. Из ове књиге, а и из ранијих, оштампана су сва ова регеста и у једну књигу, као целина; стаје 6 Форината. — „Старине“ стају Форинту и но. Рјечник хрватскога или срискога јвзика, свеска 16. Ова свеска има речи од језичагс, до каменоаобити, а само 10 табака (од стр. 641.—800). Стаје два Форинта. Према ранијој одлуци од сада ће свеске „Рјечника“ бити од десет табака, те ће тако сваке године по .једна свеска изићи. Штросмајер даје годишње хиљаду Форината Академији за израду „Рјечника.“ Зборник за народни живот и обичаје јужних Славена, свезак I, уредио проФ. Иван Милчетић. Како је ово новина у издањима загребачке Академије, то ћемо о љој, као и о песмама „Матнце Хрватске11 опширније проговорити у којој од даљих свезака. Стаје два и ио Форинта. Фанар и Ватикан. - Иод овим натписом штампао је недивно у Сушаку о. Андрија Вукичевић своју кратхсу расправу о сједињењу цркава Не би згорега било, да бар наш „Весник Срп. Цркве“ прикаже и ову књижицу, која ће свакако бити и од интереса, ако не каког другога, а оно да се зиа шта се све пише о том без сумње значајном питању. Школски излети.— Иретресање питања о ђачким излетима и екскурзијама у нас је на дневном реду, с тога обраћамо пажњу бар оних којих се тиче, дајенедавно штампао у Петрињи, у штампарији Драгутина Бенка п Ловро Матагић учитељ вјежбаоници у Нетринш „Викоуобј ха §ко1бке 121е1е“. Књижицу ову израдио је по делцу јенског учитеља. Е. РШг-а; има два дела: теоријски и практични. У првом делу истиче значај и потребу излета, па износи начин како треба приређивати излете и најзад какве су спрнве потребне при излету. Нрактични део састоји се у питањима, који се намећу при разгледању природе; уз тежа питања има и краћи одговор. Стаје 40 новчића. Пољаци о нама. — Међу цољским листовима, нарочито се одликује „РггеЈДас! Ту§ох1п1о\ууи, један од најпопуларнијих лпстова у Руској Пољској, доношењем лепих приложака о Србима, који су махом из пера да-