Delo

ПИСМА из нишл 203 И заиста, не мога зборити више, не дадоше јој сузе. (Кроз плач узе клети Јак агу. Каза ми да јој је кућу присвоио, а њу оставио да се потуца без свога крова са својим малолетним сином Исмаилом. Клела га је тако страшно, да ми се од грозе и страха кожа јежила.) Дервиш-беговица је обична жена: лепо се одмах разви па оде с ханумама у другу одају да руча. Истина, после ручка не остаде ни часа; желела је, белки. да младе хануме много не дангубе, но да што нре наставе прекинуто еглене. * Једном ми Алисина мајка рече да нас има на овоме свету турли турли. Па тако је. Ни слутила нисам да има у мусломана, и то још овде у Нишу, девојака које се неће удавати. Чптала сам а и од Туркиња чула: да неке њихне песникиње остареше, помреше а не удадоше се; али овако... Белки и ове што јуче видех дузленисују песме. За једну рече Мирсаде да је имала просилаца много, „одвише,» ако је ружна. јер од соја је. *Ама она, аклли, (паметна) — вели Мирсаде — неће; зна дек би га врнуо ђувеги бирден. дор би га видеја. Еве на Бе ћир-бега к’ерка, Нашнт-хаАма. добро је: од голем мерхамет (сажаљење, милосрђе) дори не вања, па — Фајдеси јок. Зашто ? Затој дек је млого грубо. Одаде се у Шехер-ћој (Пирот), па по скоро отудке не текп одовуд К’д га видеја оној чапк’н, бег, ђувеги му, а он беж’ из Шехер-ћој; отишаја чак у Софију, па отудке пратија писмо на мајку и роднину му : «Ако ви је мило да ви хич дојдем — врните Нашит-хан’му на оца, зира ја га нећу, не милујем га. Не ли сте зборили онакој какб неје — ете ви.” — Зар Нашит-ханума није удовица ? — «Јо-о-ок, удовица! Зар ђоја до с’г хич неси чуја дек нити је у жене жена, ни па у девојке девојка? На једну би се, опет, рахат могла применити наша народна песма: „Ђевојка је мало ђевовала, „Седамдесет н седам годнна; „Седам пута ћаби долазила, „Десну руку на ћабу метала: