Delo

204 Д Е Л 0 „/Лабо, кућо, удати се нећу „„Док не роди јавор ,јабукама,““ н т. д. — Кој зна, рече Мирсада, зашто ова остаре, а не одаде се : зира к’д погледаш неје одвише грубо. — Г1а има, ханум, овде доста ружних жена. — Истин’, има. Ама несу сви мужи једнб. Овеј, видиш, имају си стра1; по волу да су девојке, но пуштене. И пуштеница беше доста. Но ове сам виђала и ово дана, и код Мејрем-хануме и код Бећир-бега. Мирсада рече да једна од њих остави мужа зато што је била добра и верна: на његово место није помирисала ружу, а он се иВрз” њу ожени другом: за једну, опет, што јој муж не направи за бајрам џанФес рубу и, још, што је не одведе у Бању уочи Хедрлеса. ((Ама. вели. моја госпоја, руба и па Бајна —- капак су: с’с тој је поклонила оно заради што га је оставија — немиловајне (немиловање). Да га је волеја седеја би при нега јок само без џанФес-рубу, но, но неко пут, и без леб’.” — А ове што су отеране. — Е. и туј се нашло; овој, оној — најде се. — Да није криво неверство? — Јок то. Зар па мислиш да ће гу за тој муж салте Фрњи? Море ако гу бастише (ухвати, затече), ће гу удави, убије... како куче ће гу убије — Куршум у срце, а, ханум ? — Јок у срце : у главу; зира на човека се рачуни главасахиби (господар), срце — х’зметчи (слуга). К’д млађеји напрају зијан, главешина је кабаат (крив); кабаат је што ги неје стезаја, но ги напуштија — па за тој главешина требе да се казни. Ама муслиман по воли да казни жену за овој с’с нож... Најголеми парчики од њума ће да бидну, ете, овол’ки, (ту показа рукама) к’д ги Фрљи на сокак да на’рани ма алска пцета. Тако је, севђули. Јуче се разиђосмо после икиндије, а кад данас пуњ глас по Београд-махали: Хајрија је незадовољна, јер ми смо њу гледале, осмевале смо се — а она се не осмехну баш ни једанпут.