Delo

ИАРОДНОСТ II ЧОВЕЧАНСТВО ЈАВНО ПРЕДАВАЊЕ г. грофа Анрела Де-Губернатиса Лржано 15. фебруара у ГроЈјамској Касини. Пошто је прва л>удска заједница, прва држава, била породица, у којој је отац био уједно и старешина и владалац, дужност тога првога господара, првога владаоца, означавало је његово име. Индијска реч рИаг, латинска раГег, Француска реге, немачка Уа(ег, енглеска /'аИгег, испрва је само означавала онога који аодржава, који штити. Исто тако санскритска реч раИз, грчко-латинска роНз, која значи госаодар, у иочетку је именовала заштитника ; ведичка реч (ШзараИ, пре него што је постала десаот, значила је : господар и заштитник робова, у рату покорених и у народ увршВених. Кад у Оченашу призивамо нашега Оца који је на небу, ми у њему видимо само Господа који нас заштићава. Човек бива старешина и владалац велике њудске породице само под условом да је брани, чува и заштићава од непријатеља, као што пастир уклања вука од својих оваца. Патријарси беху пастири и у ведичком и у библијском свету ; од Авеља до Аврама видимо низ пастира, патријараха и племенских старешина. У ведичко доба имање се првога пастира шири; готра (затвор за краве) насењава се; око те прве велике патријархалне породице и око првога најстаријег пастирског племена чији се старешина у Ведама и тада назива гасаати, т. ј. кравњи господар, преко жена које у готру улазе, гомилају се и образују