Delo

НАРОДНОСТ II ЧОБЕЧАНСТВО 217 Атини, Шпарти Тиви, у Великој Грчкој, Сицилији и свуда је створио божанске гласове и облике. Како је могло то људско чудо, што се назива јелинством после готово баснословног напредовања и стварања тако брзо растурити се и са нашега видика нестати ? Каквим превратом? Каквом казном небесном ? Тај прави Божји народ, који сезвао старим Грцима, у ствари је био малобројан. Ти великн племиј.и нз Старога Века су у неколико сами себе исцрпли, жељно и силно се наслађујући у своме дивноме делу; они су љубили и стварали као богови, са божанским уживањем; али н ако их је унутрашњи жар гонио на стварање спевова у стиховима, камену, гестима, којима као да није никако била суђена смрт, њихова нежна иловача била је смртна. Последњи иотомци старе јелинскс Грчке можда су пропали у својим ратовима са Римљанима, у великим војним походима Александра Великог кроз Азпју; и Александрова, царевина се образовала помоћу Јелина који су га пратили; преко дке велике грчке вароши, Византије и Александрије, два нова светска средишта образованости пренела су наследство Грчке и Истока Западној Европи. Правих некадашњих Јелина можда више нема; али су они у јелинизму, јелинском духу, многобројне трагове своје појаве за собом оставили и свуда клице и варнпце разбацали, које су се нарочито у земљама , у којима су со они некада били истакли. као тајанствени ренесанси развијале. Тако је требало да се у ономе делу јужне Италије, који се некада звао Велика Грчка, куда је Платон био отишао да се спреми за уливање поетске чари у позитивну Сократову философију, роди и његов најбољи тумач Руђер Бонги ; тако су се у Великој Грчкој појавили најславнији и најоригиналнији талијански философи Бернардино Телезио и Томазо Кампанела, Ђордано Бруно и Ђанбатиста Нико, Пијетро Ђаноне и Гаетано Филанђијери, Пасквале Галупи и Антонио Ђеновљанин; и у оној истој Сицилији, у којој је Теокрит певао своје пастирске спевове, требало је да се чује брујање прве талијанске пастуреле, и да у почетку овога века Ђовани Мели опет узме стару Анакреонову лиру. Али и ако у самој Грчкој нема више непосредних потомака старих Јелина, њихов дух још у њој лебди. Тако су се за време