Delo

220 Д Е I 0 Али великој надмоћности Римљана над свима осталим великим историјским народима узрок је у вештини , са којом су се умели користити побеђеним непријатељем. Ниједан се народ није у толикој мери напојио духом покорених народа као Римљани. Хорацијева изрека: Сггаесга сарГа {егит тсГогет соерИ може се врло згодно применити на све римске победе; али Рим се нарочито помоћу Етрурије и Грчке просветио и образовао. Римљанн су извесно много примили и научили од Оска, затим од Картагињана и Гала, доцније од Илираца и источних народа, али вера и уметност Етрураца и Јелина измениле су римске установе, законе и дух римски; живот Римљана је био прожман лаганом духовном инФилтрацијом која је већином била неосетна, али потребна и идеална; она је, не мењајући му основ, снагу, у римски карактер унела онај нови сој , помоћу кога су Римљанн, кад су постали умни господари света, пред нашим очима добили облик и изглед народа бесмртних. Сам Рим беше се претворио у ковницу, по којој се затим цео стари свет управљао. Око те ковнице кретао се за Августова доба измешан народ од три милионадуша; али ако су раденици постали огро ман народ, господари ковница никад нису били многобројни. Извесно је да од старих Рим вана, рођених и одгајених на Тибру, ниЈе било много у животу. Али као што се у Француској сви који оду у Париз и ту се настане , да себи створе неку врсту племства, чине Паризлије, и сви Талијани у последње доба римске републике и у Августовоме времену хтели су бити Римљани, међути\г Катул, Виргилије, Тит Дивије и Плиније били су из горње Италије, Плаут из Ромање; Теренције, аФричанин, имао је кудраву косу, Еније је био дошао из Велике Грчке Овидије из Абруције, сам Цицерон из Кампање он је дакле био, један од оних Наполитанаца који и данас имају од природе говорнички дар. Али Цезар, који се први усудио на оснивање царства, био је прави Римљанин. Тај велики ковач широких идеја, који је своме унуку оставио најтеже али и најдивније наследство, такође је предање старога Рима о присвајању за основ своме делу узео. А који ли ће народ бити творап савезне балканске царевине ? Из Берлина нам поручују да по праву наследства у овоме тренутку пружимо руку на Византију. Према балканским на-