Delo

Д Е Л 0 едементи што иао да беху за друштвени живот иропали, који се најзад по правилима једне грађанске државе сређују, узимају историјски облик, развијају у образованости свој рад и своју индивидуалност. Тиме се још једна сила додаје свима људским снагама што раде за напредак; сви пријатељи напретка могу према томе радосно поздравити нојаву сваке нове народности као освећење природнога права, као драгоценог и жељеног помагача, придружена у заједничкоме раду на образованости. Према томе између осећања народности и осећања човечанства нема никакве несагласности; и пошто се оба осећања потпуно слажу и једно друго допуњују, нема никаква разлога за њихово одвајање, за презирање родољуба из усиљеног осећања за човечанство, или за презирање човечанства из усиљеног патриотизма. У осталом цело моје Вјерују о томе изражено је строфом једнога тосканског песнчка нашега доба, Тузепа Тусти: Рпша, ра<1гоп сћ саза, 1п саба шја; Р01, сШа(11по, пе11а т1а сШа; ВаИапо. т ИаНа; е созј, У1а ВЈсепИо, пото пе11’ итапИа; циез^о раззо, (1о уНа рег уНа, АИИгассхо 1иШ, е зоп‘ созтороШа (Најпре домаћин у дому своме Затим грађанин у своме граду Италијанац у Италији и тако даље Идући, човек у човечанству На томе путу дајем живот за живот Обгрљављам све и постајем космополита.) Сваки се човек мора најпре бринути о својој кући, својој породици; сваку породицу може занимати средина у којој се налази; али кад се то друштво увећа, постане отмено, и назове се отаџбином, кад то отмено друштво постане слободно и независно, и с гога се ничега са стране не узмора бојати, може и оно даље бацити поглед, мислити на човечансто и тиме дивним делом које је често опште и бесмртно, може се узнети још више, г;о божанства. Из ма које малене земље осећањем идеалности може се поглед у врло велику даљину бацити. И мале као и велике