Delo

228 Д Е .1 0 ће ме на моме матерњем језику у Србији разумети, ни могућности да вам на којем словенском језику своје мисли саопштим, ето зашто сам молио да ми се допусти служење у Београду најслађим, најгипкијим и најзгоднијим језиком за саобраћај умова. Ако нисам рекао онако како сам то желео, бар се надам да сте потпуно разумели, шта сам хтео рећи. Чини ми се да у очима свакога образованог човека страни народ не би требало више да постоји. Ја истина осећам да само моју земљу обожавам; али веома поштујем и искрено волим сваки народ који ради на своме напретку. Ето зашто сам Србе као најпросвећеније и најомиљеније посреднике међу Европом и Истоком изабрао , да им као стари поборник на међународном миру кажем једну искрену реч, у нади да ће та реч, прелазећи преко тога плоднога земљишта, добити топлине и даље донети плод. «<«