Delo

БОТАНПЧКИ РЕЗУЛТАТП 471 рирајућим вредностима. Ово вреди за развиће букве, код које у време листања (8°) и опадања лишћа (6°) наступају мале температурне промоне. Али за горун није тако, јер он листа на вишој темиератури (10°) него буква, дакле губи носле отопљења снега ирилично времена и овај губитак не може, као у северним равницама. надокнадити тиме, што му се лишће може о* држати и на ниској температури ваздуха (2°). Ово одржање лишћа омета рано падање снега. Јаче, бујније, образовање облака на планинама чини, те се јесењи снегови наслањају непосредно на више температуре доба вегетације, са чега нагло смање топлоту земље, иа се понова отопе. На иоларној граници горуна, у низији Шведске и Русије, клима је сувља него у Алпима; између лета и првих, већих снегова има једне перноде, у којој се температура ваздуха постепено снижава до тачке мржњења и у њој дрво накнади поново губитак у времену, које је изгубпло одоцњеним листањем. Вуква се пак не може користиги овом јесењом периодом и због тога њена поларна граница заостаје далеко иза иоларне границе горунове. Одсек температурне курве, по којој вегетира буква, има и на једној и на другој страни топлотне кулминације две на близу једнаке вредности: код горуна је вредност , коЈа означује време рашћења топлоте много мање од оне, која представља њено опадање. Дакле. овде имамо случај, где Финије физнолошке разлике у односу наспром топлоте ниште симетрију висинске и поларне границе, али се таква дејства дају показати врло ретко јер су уочљива само на дрветима исте врсте, код којих велико распрострањење и издуженост станишта до• стиже до најудаљенијих климатских граница , као што је то случај код горуна и букве.и («01е Уе^еТаИоп бег Егбе”, св. I, стр. 171.). Да се вратим прекинутој теми. Почев са висином од 1600 м., па на више, улази се у регион четинара. Како они више воле релативно највлажнија места, то су на овој коси доста слабо развијени. Оно мало ониских и раштрканих јела, што се виђају овде онде, чисто би путника довеле до помисли, е није у региону четинара, већ на каквом брежуљку, где их је засадила рука човечија, само кад не би одмах с леве стране, у дубокој долини Добро водског потока, што извире испод Вучјег Крша,