Delo

БОТАНИЧКИ РЕЗУЛТАТИ 487 клеке не заузима на Копаонику извесну зону, већ је има на неколико, већином стрмих места (највише по стрмим странама Сувога Рудишта, а за тим Вучјега Крша), од којих је свако скоро потпуно одвојено од других; ареали тих партија обично су доста велики. Оно време, што нас раздвајаше од вечере и легања, употребисмо на разгледање врло примитивне стругаре, крстарење по Јелаку, и — — — прање рубља на потоку. По утврђеном програму, требали смо сутра дан, 16. јулат ноходити и друге важније висове и знатнија места на Коиаонику, као што су: Гобеља, Беле Стене, Једовник, Треска, Небески Столови, Старе Самокове. и т. д., али ваља да с тога, што мојим сапутницима не беше мило да проведу још коју ноћ на Копаонику, цвокоћући зубима од зиме, навалише да се одмах кренемо пут Рашке. Узалуд је било све красноречије, употребљено са моје стране, у намери да походимо бар само Гобељу и Беле Стене, не бих ли нашао који примерак РапсР &а-е, јер не знадох да је већ имамо у кутији, они остадоше нри своме, те се тако кренусмо одмах на даљи пут. Пошав из стругаре, око 4 сата из јутра, ишли смо кроа Јелак у правцу ка Округлом Лазу (1430 м.) близу којега ишчезававају и последња дрвета његова, а настају онакве паше, какве видесмо у белогоричном региону. Одатле смо путовали долином Чеперкушког потока до Семетешког језера. што лежи изнад села истога имена. Од села Семетеша пут нас је водио долином Семетешког потока до утока његова у Радешићску реку, а за тим долином њеном до места, где река утиче у Ибар. Од тог места, па све до Рашке ишли смо доста добрим путем што води крај Ибра, дакле, границом, што нас дели од наше браће у Косовском вилајету, у Турској. У Рашку стигосмо око 10 час. пре подне. Део пута, што почиње са Јелаком а свршује се ниже Округлог Лаза. састављен је из кристаластих стена, и то понеосновано. Ја се нећу упуштати, да утврђујем ту неоснованост, јер томе није овде место, већ само модим онога, којега би то интересовадо, да с пажњом прочита оно место из списа, што се односи на сувати, имајући при том непрестано пред очима особине оног шибља и би.ва што их саставља (по њему), па ће, уверен сам, сам, а рпоп, увидети ту неоснованост, и ако можда није био никад на Копаонику.