Delo

БОТАНИЧКИ РЕЗУЛТАТП 491 доста распростртих специја, а обадве се иначе виђају само по јужној Европи. бсабшза Јитапае^оћа је, пак, ендемична у нашој Флори, и надази се само на три места у Рудничком округу близу Трнаве, Рашке и Белаца. На Крсмићској планини не нађох и не видех ништа, што већ неби било споменуто. Једино, о чему бих понова желео да кажем коју, јесу папратишта, која су овде много пространија по захваћеном ареалу од оног, што се налази изнад Гвоздачког Потока, крај пута што води од Гоча за Рогавчину, а и на броју их има прилично. Сва се налазе на јужној, оголићеној и сушној страни, а на висини око 1100 метара. И она су састављена из тако густе и велике обичне папрати (Р1епз а^иШпа), са искључењем сваког другог растиња. да се путник хтео не хтео мора питати: па шга је то, што им овде тако годи, и што нроузрокује оволико нихово бујање? да ли је то производ земљишга или чега другог? — Из Факта, да се ова папратишта налазе на суштини и потиуно оголићеним странама, док се иста папрат (Р1епз асјиШпа), што се виђа по свима нашим планинама, налази нарочито на местима врло влажним и слабо осветљеним, као и из тога, што ови други никад не достижу онолику висину. разгранатост и честоћу, несумњиво излази, да она нису прост производ земљишта, већ да њих условљавају они исти услови, којима су подложна папратишта Средоземне области. Ти су услови, по Опзећасћ-у, већа темперагура и јача влажност ваздуха («Б1е Уе^е1а1шп Јег ЕпЗ.е,” св. I. стр. 324). Не ће ми се, надам се, замерити, ако, овако узгред додам да имам права мислити, да ће Формације папрата (Р1еп» аг^ш1та) бити развијене код нас на више места у јужном делу. Да тако мислим, нарочито ме побуђују ова два Факта: 1. што сам реч «папратиште” чуо до сад само из уста становника јужнијих крајева, и из њиховог казивања увидео сам, да под њом разумеју увек онакву „Формацију папрата, какву сам сам оцртао, и 2. што у јужном делу (ужички округ) има село, чије име гласи Папратиште. У бању стигосмо око подне. 1897. г Дан. јЉ. Еатић.