Delo

ПРВИ КОРАДИ 499 некој неодлучностн човека, који има да изврши неко не баш прнјатно и тугаљиво објашњење. — Ја сам хтео уједно с тим доставити Вашем превасход'Ству... — поче старац сухим тоном, гледајући као и пре тога у хартије пред собом и лагано премећући писаљку. „Оставка!“ — одлучнв у том тренутку Чирков , и лице његово доби још бестраснији, службенн израз, и ако му у очима за часак сену пламен, н душа му се напунн презриво злобним осећањем против овога моћнога старца. А он, међу тим, продуживаше оним нстим тихим, разву ченим и сухим гласом о својој намери да знатно рашири послове канцеларије којом је управљао Чирков. И, обележивши главне црте, старац, сасвим неочекнвано за Чиркова , изјави претпоставку, да ће тако увећање послова, јамачно, њега оптеретити, тим више, што је здравље његова превасходства, као што се види, и без тога поремећено многогодишњим напорним трудом. Нпје ли истина ? Та Ви бисте се радо одморили и на .доколици одали се својим поштовања достојним научним занимањима ? — додаде он гласом који пита али који и не допушта порпцање, подижући очи на свеже, румено лице овога „боника“. Чирков похита да направи „ћоппе Ш1пе аи шаиуа18е јеи.“ Он захвали за болећивост „Занста је његово здравље рђаво, л он се одавно канио да се одмори, али... али га је задржа* вало материјално питање... С оном пенсијом , која се обично 'ОДређује Старцу, који се прилично развесели , чисто паде с леђа тежак товар, те се пожури да у том погледу умири „честитога Николу Петровића.“ Његове несумњиве заслуге биће узете у обзир, и пенсија ће бити одређена, изузетно од других... Може рачунати на четнри тисуће... После неколнко тренутака разговора, у ком је, поред осталог, старац љубазно запптао Ннколу Петровића за мњење о једном предмету, он се подиже с наслоњаче, пружи руку Чиркову, и похода би свршена. Чирков оде, како се видело, ;не баш нерасположен овом неочекиваном оставком , и тек у