Delo

ПРВИ КОРАЦЦ 501 добро! Ја сам, на пример, рачунао на саветничку столицу са седам тнсућа, а место тога одлазим у пенсију „за љубав ле пих очију“ тврдоглавог старца, коме сам се чак и ја. ја, који сам увек послушно извршивао све, што заповеде, учинио и недовољно ргоиопсе и недовољно уверен... Ето Вам награде за теорију прилагођивања! — додаде Чирков, и горак подсмех наново изби на шегову лицу. — Не заносите се каријером, драги мој Павле Сергијевићу. Све се то купује по скупу цену... верујте ми! — продуживаше Чирков с искреном топлотом, љтбазно погледајући у младића. — Сачувајте што дуже своју свежину, и немојте постајати фарисеј... И тако смо ми, Руси, сви више или мање фарисеји, и често служимо. не само не верујући стварн којој служимо, него чак и презирући је... Покојни Сергије Александровић, отац Ваш, није био такав... Он није трчао за каријером, није пристајао накомпромпсе и служио је, чувајући колико је могао своју незавиеност.. Он није губно у животу идеале, нити би пристајао састављати пројекте у које не би веровао... Јест.. Не би! Ја сам га добро знао... Ми смо некада били пријатељи, заједно смо читали Штрауса и Фрајербаха, одушевљавали се министарством Луја Блана, мрзели Наполеона Ш и заједно радили, ватрено радили. код једног од чувених радника на ослобофењу мужика... То беше красно време неповратне младости... И ја сам онда сањао и о људском добру, и о служби отацбини, и о усавршивању себе, као то Ви сада... Колико сам се, понекад, препирао са Сергијем Александровићем, расправљајући разна философска питања по Канту... Ради моје љубави према Вашем оцу ја и говорим с Вама тако отворено, као што бих говорио са сином. Стрепетова задиви срдачни тон ове неочекиване исповести. Чак му дофе жао овог „фарисеја“ и „циника.“ Он не схваташе да је у овим искреним исповестима, у овом признању свога двојног положаја, велику улогу играло расположење, изазвано неочекиваном оставком. Младић, као што се видело, још није знао да су чиновници у оставци, као и покајничке под старост, многогрешне „Магдалене“, готови који пут на меланхоличке излнве. За доручком, и ако је његово провасходство јело с оби-