Delo

520 Д е л о По овоме дакле осигурана је п нама наша народна црквено-школска самоуправа, коју смо прије окупацпје уживали, већ уговором берлпнским, јер та автономија никад није била извор незадовољства, сукоба и немпра због којих је повјерен мандат Аустро-Угарској; те према томе није се на њој ништа ни могло мијењати, што нам је ујемчено превишњом прокламацијом од 13Ј25. јула 1878. н конвенцијом од 9|21. априла 1879; јер се у њој осигурава вјера наша, стечена права, наши обпчаји, наше нмање, установе наше и наши снољни обреди, наше српско народно име, језик и дух, наша народност п све наше народне светиње. Српски нравославни народ у окупиранијем покрајннама очекивао је према томе с правом, да ће та његова вајкадашња и тако зајемчена црквено-школска автономија, та вјерна чуварица његове вјере и народности не само потпуно бпти очувана, већ да ће унапрпјеђена н проширена битн по иојмовима наиредних и просвијећених земаља. Осамнаест годипа је већ прошло од окупацнје и то очекивање не само да се није нспунило, већ на против земаљске власти све одлучније иду за тим, да нам униште нашу стародревну и превишњом прокдамацијом Вашега Величанства зајемчену црквено школску автономију. Дуго и дуго смо чекали да се стање окрене иа боље и тражили смо помоћи код земаљске владе против њеннх власти, алп не добисмо права, не нађосмо заштите; влада је све нашој самоуправној цркви и школи противне кораке потчнњенпх јој власти потврђпвала и одобравала. Шта више и сама висока земаљска влада ишла је и иде за тпјем, да те наше народне светиње уништи и у ту сврху доносила је и доноси уредбе разне п наредбе које се косе с нашом прађедовском црквено школском автономијом, па н иојмом сваке самоуправе, те нам тако оспорава п оне установе и обичаје које смо за вријеме отоманске владавине слободно и неограничено вршилп. А кад смо се обраћади високој земаљској влади са учтивом молбом, да препначи те такве своје наредбе, она нас је или просто одбијала, или нас није ннкаквим одговором ни удостојавала. Све је ово дубоко растужило н забрпнуло српске православне црквено школске општине и њене чланове, те је то иобудило најпонпзније потписане најугледније општпне српско-православне, да се преко својих представнпка и заступника, у синовљој љубави, одапости и вјерности обрате Вашем Велпчанству, своме најмилостпвијем Заштитнику и Цару, и положе па подножје Превпшњега Пријестола најискренију сноменицу својих тегоба и жеља умољавајући очинско благовољење и милостиво саслушање. Ваше Величапство ! Ду1' је низ наших жалби, које ојађавају вјерна срца Ваших заштпћеника, Ваше дјеце, и мн ћемо се задржатп само код најкрупниЈих, јер сматрамо својом отаџбеничком дужношћу, да отворено и нскрено обави-