Delo

522 Д Е Л 0 полптичке власти насилно ућерују незарађену н незаконнту школарпу пристојбу п наплаћују исту од предсједника општина, када цијела општпна не прима наметнутога свештеника (на пр. у Б. Новом); цркве затворене стоје, а народ без душопоиечитељских обреда остаје (на пр. у Б. Новом н у Витасовици); на цркве, наше срнско православне опшгине, примењују наредбе о корпорацијама, политичким друштвима што се противи канопским одређењнма наше цркве; намеће се појединим општинама без судјеловања народа п свештенства такав штатут, који се противн прописима православне цркве, и који сву власт црквене општине полаже у руке полицајних власти; против вајкадашњих права н против пропнса православне цркве, иде се за тијем да саборне цркве у сједиш гима митрополнта (на пр. Мостар) одузму од дотичпих црквеннх општина, а предају их у неограничено располагање митрополиту; одузимају од црквених општина руковање школом онијех манаетира ђе је то од вајкада у рукама општинскијем бнло (на пр. Мостарска општина и манастир Житомислић), а када се усљед овога и управе пмањем породп сукоб нзмеђу црк.-школске општине и више духовне властп не дозвољају оиштинама да се обрате ради помоћи васељенском патрнјарху, ма да саме власти признају да нијесу надлежне да саме решавају (на пр. у Мостару); закраћује нам се ираво молбе; владнни комесари не допуштају, да се рпјегаавају разне петицнје (као на пр. поднесене молбе мосгарске онштине за номиловање свога осуђенога пароха и управитеља протопрезвитерата игумана ХрисгиФора Михајловића). А да све ово своје мијешање у дјелокруг црквенијех општина н школскнјех, полицијске власти крунишу, то су у најнозијем времену посебице свакој оштини наредиле, да имају на неколпко дана ранпје пријавити сједницу са свијем предметима, па н са искључењем евентуалнијех предлога, који могу искрснутп на самом састанку. Иоред тога и то је наређено појединпјем општипама, да имају спискове својих одборника поднпјетн политпчкој власти (на пр. Б. Нови). Власти самовољно инвентарпшу црвене освештане стварп у светом олтару без прпсуства свештепика (на пр. Б. Нови). По свему овоме су наше црквено школске општине, на п наша православпа вјера стављене под контролу и власт полицијских органа, чега ннје било ни у отоманској владавини а још то се нротивн н основнпм учењима наше православне вјере. Па исто је тако и са нашом вјероисповједном школом основном и средњом. Горко многогодншње искуство јасно нам је показало , да земаљске власти заједно са земаљском владом иду за тијем, да нам унишге наше светилиште, наше вјероисповједне школе, ђе се наш подмладак посвјећује п кријепи у своме духу православпом и у српској народности, негО' се прогони српско пме, језик и свијест.