Delo

524 + Д Е Л 0 Но смртнн ударад задала .је нашнјем српскијем вјеронсповједннјем школама земаљска влада својом наредбом од 25. маја 1892. број ‘325.224 I., којом је наложила да се сви нзбори вјероисповједннјех учнтеља нмају љој нреко котарских власти подносити, и забрапила је, да се изабрани учптељ смнје прије потврде у звање увести, те донде не може на дотичној вјероисповједној школи ни битн наставе, као што се то до сада у небројепо случајева и показало ђе су власти те изборе мјесецима држале код себе поред свега тога, што је уз дотичиу молбу била приложена <“вједеџба од односне политичке области о његову политичком владању. Ова, за наше школе убитачна наредба, побудила је 24 најодличнијех српско-православнијех општина још 18130 апрнла 1893. године, да се обрате Јиолбом на земаљску владу, да ту наредбу укпне п опет им остави њихов слободан нзбор учнтеља, као што су то ималн н прије за отоманске владавине, и као што то лежп и у самом појму самоуправе. Но за скоро четири године никаква одговора удостојене нијесу, па је тиме наша школа у своме темељу поткопана н стожер наше народностн се уништава. А да се заиста иде за тијем, да се и трагови, који сјећају на нашу народност униште, показује и случај са надгробним, ћнрилицом урезаним ‘Споменицима у Стоцу ђе су са највећом поврједом наших вјерских осјећхаја и инјетета ирема мртвима, под изговором научног пспитнвања, раскопали стародавне гробове наших предака, надгробно камење развалили и употријебили на разне стране. Тако исто нам се стаје на иут да школскнм књигама негујемо нашу народност, јер се забраљују уводпти у земљу и школу. Забрањују нам оснивање српских читаоница, српских пјевачких и просвјетних устапова под разним нзговорпма као чак н то да оне не увиђају потребу истих, али ипак годинама не ријешавају поднесене молбе •за потврду правила (н. пр. Сарајево, Д. Тузла, Приједор), а то се чиновницима допушта п одобрава. Противно конвенцији од 9. 21. априла 1879. године, не допуштају урођеницнма, којн су своје науке у нноземству свршили, да уђу у автономна звања, као да буду, на примјер свештеници и учитељи, те се тиме лпшавају отаџбпне. Изнијели смо пред Ваше Величанство у кратким потезима, како се лоступа са нашим вјерским и просвјетним стварима у опште, а сада морамо да изнесемо и да се потужпмо на један чудповат и беспримјеран лачин поступка земаљских власти, којим постизавају цијељ уништавања наших вајкадашњих и зајемчених права а то је усменост. Земаљске власти усмено наређују појединцима п корпорацијама у овијем земљама најнеправедније ствари и строго захтевају под тешкпм глобама, њнхово извршење, на поновљене молбе неће да издају н на нпсмено те своје наред•бе ; тнме нам је с једне страпе одузета могућност да изнесемо доказе о