Delo

•ЈУНАК НАШИХ ДАНА 63 као: „од данас не ћу имати тројке,“ „морам научити немачки,“ „морам бити најбођи фак“ итд. итд. И збиља то му постицагае вол»у. Он се дивио самом себи како све то може Једанпут, кад је решпо неки тежак задатак, што нико у разреду није могао, он записа у своју књижнцу: ..Ја могу сне.~ II од тога дана није ни ода гата зазирао. Међу тим, учитељ Макса се озбиљно бринуо о њему. Он није носио само име старатеља него се трудио да то у самој ствари н буде. Како се Марија после пола године удаде, учитељ Максим распрода сву покретност и „образова“ масу. Од прихода с имања имађаше Сретен сваке годнне по два пара одела и довољно рубља и обуће. Сем тога учитељ Максим писаше му писма пуна поуке, управо очинска и упућиваше га како да живи и како да се влада. Баспитајући себе тим својим начином, Сретен, мало по мало, обратп пажњу свију на себе. Он поста одличан фак, најодличннјн од свију. Професори га заволеше, другови такофе. <)н је чинио све да би одржао њихно поштовање према себи... Нека струја обујми омладину: отвори се нека воља за књижевним радом Свн падоше на посао , сваки тн то поче писатп ја песмицу, ја причицу, или бар путопис. Читали су заједнички и крптиковали. Сретен и ту заузе почасно место. Он у први мах само слушаше; не бп речце проговорпо чак ни онда кад је друге пена попадала доказујући и бранећи своје мишљење. На једанпут јавн се он друговима с рукописом. Сви су се надалн да ће се п он јавити , па их и опет изненади толики рад: Селим, драма у пет чинова! Недахнимнце слушаху; он је читао одрешито и одушевљено. Свн се дивише оној топлоти, оној дикцији, оним тпрадама. ПроФесор „Теорије прозе и појезије“ непрестанце узвикиваше: — Дивно! То је генпјално! Н>егов рад поста углед. Он скочи од свију. Био је уверен да ће се његова „јести“, па ма и наопака била. И није се варао Могао је неко написати шта хоће, узор рад — ништа му то не бн вредило кад би само Сретен слегао раменима! 1Нто је он рекао да ваља ваљало је, што је он одбацио одбачено