Delo

ИСТОРПСКИ Е.1ЕМЕНТИ 6 7 Али ни име Словенин није се изгубило. И ако је данас тешко рећи колико га је употребљавао сам народ српски и хрватски, опет је несумњиво да је оно било познато и да га је одржавао утецај туђински, најпре оних домаћих Латина па после талијанских Млечића. Ови су не могући видети међу Србима и Хрватима разлике, пошто их, осем можда ситних, није ни било, све сматрали правилно као један народ и звали га старим заједничким именом, еловенским, онако исто као што су наши њихове звали све скупа Латинима, Власима па доцније Талијанцкма. I Српским и хрватским насилчим насељењем на приморју настала је, после војничке, народна борба словенско-латинска и није престала од почетка VII века до данас, већ се за цело то време водила јавно или тајно, некад свесно а некад и за саме учеснике несвесно. Оставићемо на страну прва мучна вре< мена (VII, VIII и IX век); кад Словени стоје нрема Латинима као туђинци и освојачи њихове отаџбине, и кад су ти дошљаци, настављајући своје дело, стопу у стопу сужавали земљиште на ком се беху збегли староседеоци, те било отимали каки град, било заузимали им које острво, нарочито она на југу; а прегледаћемо, у општим цртама, доцније мене словенске борбе с тим Латинима што живљаху у Задру, Трогиру. Сплету, Дубровнику, Котору и по неким острвима на северу. То градско становништво, имајући уређен свој општински живот — остатак из ранијих римских времена, а заклоњено царском влашћу византинском која се над њим протезаше, живело је, дуго, са свим одвојено од словенских дошљака, који према Византији беху остали увек самостални а често и потиуно независни па доста пута и јавни непријатељи. Што је још више делило ове противнике беше вера, и ако су латиндају нам ову слнку како је Далмација била подељена у горе обележеним границама. Од тринаест срезова пли котара, на које се сад дели Далмација, више од шест их беху српски: которски осем самога Котора, дубровачки осем града Дубровника и његове нај■ближе околине, корчулскп, хварски, метковићски, макарски и део сплетскога; Хрвати имаху тако^е вшпе од шест: део епдетскога, највећи део задарскога , па цеде: имот■ски, сињски, кнински, шибенпчки и бенковачки; оно осталих неколико места, градских и острвских, беше византинско.