Delo

Д Е Л 0 104 <зам ни очајао с ове прве недаке. Прилике ^ачке навеле су ме на другу страну и нашао сам врата отворена.1) У петој класи гнмназнје прошао сам кроз прво искушење огња: управнтељ гимназије удаљио ме из завода ради једнога чланка, за који је сумња пала на ме, и ја сам у тој релегацији провео три дана мучења, бојећи се коначног прогонства, док се управитељ није смиловао и опет ме примио!...“ Из времена Савина гимнасискога ђаковања треба споменути још један случај његова „искушења огња“. Кад је ау_ тономашка већина прогонила из сабора посланика Миховила Павлиновића и кад јој је одговорио његов друг Косто Војиновић: „Павлиновић могао би дичити који му драго парламент,“ — довикнуо је већинп и Љубиша: „Господо, за нама је омладнна!“ Овај Љубишин узвик дао је повода задарским ђацима да му саставе адресу и да се испотписују, па међу њима и Сава. Народни су заступницн оберучке ирихватили адресу ц с њом се поносили као значајном демочстрацијом, јер је била од омладине. Ну за ту ствар и за сва потписана имена дозна школска власт, и директор Пагани, сам аутономаш, сазва све те ^аке у салу и казни их — усменом опоменом да се никад више не смеју бавити политичким стварима.2) Своје гимнасиско школовање морао је Сава у један мах прекннути: остао је неколико времена код куће на Ђеврскама, да би се као јединац у мајке удовице, потребан за њено издржавање, могао користити правом да се ослободи војне дуж ности. Августа 1874 године свршио је испитом зрелости гимнасију. Из ње је изнео одлично литерарно образовање. Нешто стара класична, на првом месту латинска, књижевност, а још више талијанска, којима се главна пажња поклањала, дадоше * *)’) БјелановиК не казује која је то друга страна. Г. С. Матавуљ се сеКа да је Сава у пшнасији писао дописе у трстанском „СГИасНи-у14. *) 0 .о сам испричао онако како је сам Бјелановић једном забележио, јер чинп част иросвећеној интелигендији наставника који је знао у ђака не видетп свога народнополитичкога лротивника већ само чедо свога духа и ума. Овај ће прнмер моћи објаснити од куд је талијански утецај на умни живот у Далмадији онако трајан још дуго после народне политичке победе.