Delo

ПРИМОРСКА ОБЛИЧЈА од С. МАТАВУЉА I Људи и прилике у граду Гулину.*) Протекло је шест година од кад су народњаци на управи гулинске онћине, од кад су у свом програму, осим осталог, обећали да ће срушити стару кланицу, а саградити нову. За то вријеме народњаци су одомаћили народне тробојке и кокарде, сијела, бесједе и игранке у читаоници; набавили су народну штампарију и издавали једном у недјењи лист Гулински Нааредак; установили су тамбурашко друштво; почели су зидати народно позориште, (прве године њихове управе ударили су темељ, па тако остаде); образовали су пожарничку чету, и т. д. Дакле, за мало времена унијели су доста корисних новина у стари град, али кланица остаде гдје је оставише млетачки господари, гдје је вијековима својим смрадом гушила Гулинце! Већина грађана бацала је кривицу на Кека Церанеа и Јосипа Тинкића. Нијесу то тврдили само аутономаши, (талијанска странка, или како самн себе најрадије зваху «права далматинска странка”), него су то признавали и њеки виђенији народњаци, наравно, у повјерљивијем разговорима, а иза леђа Кекових и Јосипових. Али, пошто је та ствар тумачена била на стотину начина, пошто је била узроком бескрајнијех завада, а нико јој не могаше ухватити краја, то ће најпаметније бити *) Госп. Матавуљ је овогодшпњу зиму провео на приморју, те је имао прилике освежити евоје утпске из завичаја и много што шта из нова посматрати. Први ее низ његових нових ,,Прпморских Обдичја“ почео штампатн у „Летопнсу Мат. Срп.", па ево другога у „Делу“.