Delo

22 двл о коме је реч. Ти су разлози учинили да се природност не усвоји као искл>учиви услов, већ да се, у колико то узбуде могућно, прилагоди двама основним условима, истакнутим на прво место: сталности класификације и лакости да се сва кој датој ствари одреди место и симбол у библиографском репертоару. Од свију предложених класификација, које су вшне или мање задовољавале ове услове, највећу је пажњу привукла тако звана децимална класификација, употребљавана већ од дужег времена у Северној Америци у великом броју библиотека а модификована и проширена према огромноме материјалу, на који се у овоме предузећу има применити По овој класификацији сви производи нашега духа и маште подељени су на 10 великих партија, означених бројевима од 0 до 9; свака партија подељена је на 10 одељака тако исто нумерисаних од 0 до 9; сваки одељак подељен је на 10 пододељака и т. д. На тај начин један, ма који од таквих пар цијалних одељака, биће представљен извесним бројем који ће имати више или мање цифара, према томе кога је ранга у хијерархичном низу подела. Ме1уП Ое\уеу предложио је за тај циљ овакву класификацију: 0. Општа дела (генералности). 1. Философија. 2. Религија. 3. Социологија. 4. Филологија5. Науке (математичке, физичке и природне . 6. Примењене науке. 7. Вештине. 8. Литература. 9. Историја. Уочимо н. пр. категорију наука карактерисаних бројем 5; оне су подељене на овакве одељке: 50. Генералности. 51. Математика. 52. Астрономија. 53. Физика.