Delo

САВА БЈЕЛАНОВИЂ

411 моћне „народне странкеи, влада, католичко свештенство. Та три протнвника беху сувише надмоћна. А српски покрет имаше у српском становништу према сваком од њих слабу страну. Према влади, што је у Далмацији народ сав без уставне свести. Према католичком свештенству, по огромној већини непршатељском за Српство, стојаху Срби католицн са укорењеном бнготеријом а без развијенога слободоумља у верским питањима (већ само по изузетку у кога интелигентнога, нарочито у дубровачке омладпне), те зазнраху од православља па због њега и од Српства. Народна странка пак. осем свога места на власги, пмаше згоду према српској, што су сви старнји борци, па и многи млађи, толнко њој већ били предани (у име борбе с аутономашима), да су веома зазирали од цепања, те хтели по што по то слогу и јединство народно; таких беше колико активних темперамената, толико оних индиферентних па много их и просто инертних. На тај се начим под владиним импулсом не придружише српској странци они српски елементи који су и у префашњој борби с аутономашима прешли к народњацима тек кад ови извојеваше себи већину и власт; не пофоше с осталим Србима ни они католицп којима је вера главни чинилац у интелектуално-моралном животу а њени представницн попови; на послетку не кретоше се ни онп у којих је идеја српскохрватска била јача од специјалне српске, п који се, како тако, склањаху да ову жртвују пред првом. Оваких је људи, свесних Срба, било који не могаху видети еволуцију која се збила с ,,народном странком“, па јој због старога програма п рада остајаху верни. Али је много више било људи од оних других врста. Међу овима су прво они који под притиском прошлих ненароднпх владавина нзгубише са свим српску свест, па многи беху од господара попримили и нешто непријатељскога према Србима. Ту еу за тим они Срби у којих је остала била еамо општа „славјанска“ свест, и којпма се чинило да „народна странка“ наставља словенска предања а српска да их руши. Мефу самим „Славјанима“ вреди нарочито истаћи дубровачке „Словинцеа (многи су од њих чак имали и свести о своме Српству), којима културно-књижевни, а малко и политички? орган беше ..СловннацУ