Delo

488 д е л о давас. Он беше Фактотиум владавине Ив. Мажуранића; он беше Србин, рођен у срцу Српства, у Ср. Карловцн, он беше однегован у породицн чисто српској (владика ТеоФан Живковпћ беше му рођени брат), па ипак баш под њим, школским законом од гсгд. 1874. беше готово онемогућено огварање срнских веронсноведних школа; баш он дође у та,ј немно положај, да једнпу српску препарандију у Троједиици затвори. У својој оданости према владајућем систему ишао је он тако далеко, да је српска певачка друштва забрањивао. Познато је, п данас се још прича, какве је потешкоће он правио сри. певачком друштву у Загребу при његом оснпвању. Једном речи: он је био Србин, па ипак суђено беше, да баш он нанесе овамошњем Српству осетне ударе. Иа ипак! Ми смо Срби заиста чудан народ! Све то, што је Је 1ас1о ночинио Јоца Живковић, све ми то стављамо у рачун и замерамо бану Мажуранићу, ма да с нравом могосмо очекивати добра пре од рођена Србина, него ди од пе-Србина, па ма то и Хрват био. Но манимо се тога, Положај српског народа у Троједницн и за време бана Ив. Мажуранића и Јоце Живковића беше тежак н неугодан. Тадање спољне прилике, нарочито српско и руско турски рат с једне, а подстрекавање велнко-хрватске и клерикално-католнчке струје из Беча с друге стране, много допринашаху овоме тешкоме и несносном положају Српства у Троједници. Срби су то време добро занамтили н сећају га се и данас не радо. Алп није само положај Срба у то време био неповољан, него је п опће стање у земљи било посве неповољно и сасвим замршено. Државна админнстрација беше разним утицајпма приступачна и према Србима ненраведна, настава имађаше тенденцију врло шовинистпчку а школа требаше да буде расадником, не науке и образованости, већ тесногруде • велико-хрватске пропаганде и нропагатором мржње на све оно, што није хрватско и што ннје језујитско. — Цео државни организам, већ сам по себн слаб, беше растрован нередом у администрацији, у судству, у школи. Шовинизам који је већ > очео бно да и приватан живот јако заражује, беше главно обележје тога доба — песумњиви знак болеснога стања. Сасвим природно мораде наступити промена. После нада бана Мажуранића, коме се цео сриски народ не мало обрадовао, дође на владу хрв. мађарски великаш гроФ Ладислав Пејачевић из чувене н богате аристократске породице Пејачевића. Велика добра ове нороднце налазе се у Срсму и Славонији. Но и ако веома богат — што у Хрватској увек нешто значп — и савршени кавалир, ипак му не пође за руком да овлада ситуаснјом. Пстина то тада носле Мажуранића и Живковића не беше лако. За време његове кратке и слабе владавине показаше се у правој светлостн посљедпца нређашњег система и дугогодишње државне неуређености: велико-хрватски шовинизам изби свом силом својом на површину. Свима је нозната аФера са мађарским натписима у Загребу; те није потребе, да улазим у детаљ