Delo

С ПОГЛЕДОМ НА ЊЕГОВУ ПРЕУРЕДБУ од -}* јЈоВ. ^бимовита У низу тежих правних питања, која последњих годнна дођоше на дневни ред у више држава поводом преуредбе (реформе) графанскога права (Немачка, Русија, Шианија), право наследства заузима једно од најважнијих места. Томе се не треба чудитн, кад се узме у обзпр тесна веза, која постоји измефу наследнога права и урефења породице, као основе друштвенога живота. Али и ако ово питање има толику важност у правном животу, оно није, мора се признати, у довољној мери проучено у више других, нарочито мањих држава, у којима су културне прилике приближне или једнаке, те да би се компаративнпм студијама могли извести позитивни резултати. Ми овде, разуме се, не мислимо само на писано, него и на неписано право. Према таквом стању ствари најбољи начин поступања био би, по нашем мишљењу, да се питање наследнога права, које нас занима, изучи за сваку земљу посебице, не само у законима, него и у обичајима, где су се у животу одржали, и изнесе у правој светлости. Такав рад био би од користп не само у практичним него и у чисто научним пословима. Руковофени овим мислима, ми имамо скромну намеру, да изнесемо ма и бледу слику наследнога права у Србији, истичуКи поглавпто оне тачке његове. у којима се оно разликује