Delo

508 Д Е Л 0 (28-02 процента), а одма за њима додази убиство с предумишљајем (20-80) за тпм тешке повреде теда (16-08) па онда убиство без предумишљаја (12*76). Нрема прегдеду на стр. 1»ХН пзлазн да у Србији осуђенпх за убиства има 39 пута више но у Енгдеској а два пут више но у Италијн. Међу тнм мисдимо да је сасвим на своме месту овом придпком поменути мишљење г. Јовановића, у уводу овога деда, да сва поређења наше крив. статистике са такпм подацнма из других држава треба узпмати са резервом. За деда треће категорнје осуђено је од сто оптужених 32-38. Највећн проценат дела ове категорије чине опасне крађе (46-84), па одмах затнм разбојништва (15-46). Дакде највећн проценат долази на тежа дела. Свакако нас ова појава мора озбиљно забрпнути. За деда осуђених четврте категорнје ироценат износи 21-77. б) ОсуЏпи ио казнама. У овом трогодпшњем нериоду осуђено је: на смрт 105 просечно на једиу год. 35 нроцентуално 1-58 на робију и заточ. 2711 л ■ „ . 903 л 39-56 на затвор 3960 п . . . 1320 Ђ 55*69* на новчапу казну 254 п . . . 84 Ђ 3-17 Извршених смртних пресуда било је у овоме нериоду 74. в) ОсуЏни ао добу. Проценат осуђених женских испод 16 година (просечно 4-17) и од 16—21 год. (просечно 26-04) бпо је знатно већн од нроцента мушких у тнм годинама, који опет у старпјима имају превагу над женскима. Највећн је број криваца у добу од 22—30 год. (42 проц.) г) ОсуЏни ио брачном стању. Од сто осуђених у опште бидо је по брачном стању највише ожењених и удатих (66-24) за тим нежењених п неудатих (30*22) а најмање удових и разведених (3-54). .Тако пада у очн што је проценат осуђених удовица (11-46) готово четири нута већи од процента удоваца (3*20). Оваком односу биће да је узрок, што удовице учествују у једној врстн крив. деда, у којој удовцн ретко кад да имају учешћа нпр. побацаји, убнство ванбрачног детета. д) ОсуЏни ио занимању. Највише осуђених бидо је земљорадннка (85*83 па онда трговаца н занатдија (7-90) а најмање је бпдо осуђених адвоката п књижевника (0-08). Веома пада у очи да на сто крив. деда извршених у сдужбеној дужности додази на земљораднике 37*04, док на чиновнике п декаре 25-93 и свештенике 7-41. А ако се има на уму бројни однос горњих стадежа у земљи, онда издази да наши сељацн и ако неписмени ипак много мање чине крив деда у сдужб. дужности, од остадих редова грађанства, што је доказ колико је наш народ у овом погдеду морадан. Од сто осуђеннх земљорадннка долази само 0'50 на деда извршена у сдужб. дужности и 8*11 противу вдадаоца н државе — остада су про-