Delo

КГАТАК ПРЕГЛЕД 45 шка у самоме основу,') у дуалнзму, који је законодавац унео V српск^ сеоску породицу, и ако она тај карактер нитп је имала кад је Гра1у Законик приређен, нити га данас има, после впше од иола столећа, од како је исти законик стао на снагу. Па ни сами домаћи правницн-књпжевницп у својим списима нису полазили бољнм путем. Нн они нису могли пронаћн, где је тежиште питању, сваки се спотицао о камен, а нико тај камен није видео. Требало је деценијама чекати, да се Гордијев чвор одреши. Тек пре нешто више од једног деценија пптање о правној природи наше сеоске породнце, коју је наш Грађ. Законик неправилно схватио, би решено рас иравом д-ра В. Богишића, која носи наслов: Пе 1а 1огте ћће токоЕпа ће 1а 1ат111е гт*а1е сћег 1ев Зегћек < I 1ез Сгоаћез. РагЈ8 1884.* 2) По томе, ко хоће да говори о породичном и на следном праву српском, томе је немогућно правилно загледати у предмет, поред досадашњих погрешних појмова у законодавству и литератури, док се претходно не упозна с овим списом Како је п иначе питање о праву наследства у најтешњој везн са уређењем породице, а у српском праву посебице прво без другога никако се ни разуметн не може, пошто особнне нашег наследног права и потичу од особеног уређења породице, ми се морамо дотаћи главннјих основа, на којима наша породица почива, те тако ће, надамо се, закључци о наследном праву не само бити јаснији, него ће тако рећи сами по себи следовати. I Наш Грађ. Закокик дели породнцу на две врсте, на сложену и просту (§§ 57. и 507.). Прву, коју састављају више браће, браће од стрпчева или удаљенијих сродника са женама Увиђајући то, пређашњи министар правде, г. М. К. Ђор^евић био је наредио 1>94 да се нрикупе податди, па затим приступи изради законског пројекта о породичном и наследном праву. По његовом одступању овај посао није напредовао; али тај з стој не може дуго трајати. 2) Ова расправа изашла је исте године и на српском језику, у нашем преводу. Ми ћемо је овде наводити по оригиналу.