Delo

ЛУСТРО УРЛРСКА II ЊЕНИ НАРОДП 431 Но свакојако је највећа повика на данаипве невеште аустрнјске политичаре и дипломате. Нема сумње. да и ти људп нмају својих сптних, а богме и крупнијих ногрешака , само пх због тога не смемо ни из близу жигосати, као главие кривце у тој ствари. Има положаја, прилика, којима није дорастао ни један дипломата, а има прилика, кад и најневештије дпиломате постнгну најсјајније успехе. Метерних је заиста бно вешт и препреден „за све прилике14 и да је пре годтше 1848. умр’о, његови би обожаваоци сигурно још и данас веровалн, да би се он могао нзвући и одржати и у оном најбурнијем добу. Али је остао жпв н показао. да прн елементарним „догафајима“ престаје дипломација. Што рекао немачки песник: .,Л\ггпп Уб1кег апејиапс1ег8с14ад,еи Ба ћбг! сИе Не^еНзСће РћПо80р1пе аиГ.“ У политнцн и дипломацнји постоји оно исто начело, као II у обичном животу. Згодне прилике подигну н оног сасвшг осредњег, а незгодне прилнке скрше и оног најбољега. Једном речи: у историји народа и држава игра дипломација мању улогу но што се мисли, јер сви измајсторисани успесп нису трајни. Оно што се у овај мах. догафа у Аустро-Угарској, може се изрећн у врло мало речи. Аустро-Угарска је, на просто речено, и опет изашла из форме. Израсла је из оног оквира, из оног одела што јој га скројише негдање дипломате из старих прилика и неприлика. Сад та форма, то одело, пуца на њој! И још има увек људи, којн траже , да политички кројачи и овом приликом нафу доста јака конца, те зашију што је попуцало. И још има увек људп коју мисле да форма, одело може да утиче на раст тела, а не да према расту тела треба скрајати одело. Бадава је, Аустро-Угарска је изашла у току последњег времена веома јако из облика свога, а одело је сувише слабо да је одржи у старом облику, па ма оно било прошивено бајонетима. У осталом, није првина да Аустро-Угарска излази пз . форме. У току векова бивало је то чешће, што сва напрезања нису могла да спрече. Ово што се данас догафа, сасвим