Delo

436 Д Е Л 0 ће разумети, откуда Доња Аустрија постаје у доцнијој ис* торији тако таман чинилац немачки, откуда та баш ситна, незнатна покрајина расте и постаје кристализациони конац једне велпке државе ? То је с тога и могаше бити само с тога, штојетој малој државици, као клину у словенско месо, поклањана највећа важност, пажња, труд и старање. Часна је дакле улога, што беше намењена Аустрпји. Душа коју је улио Карло Велики у ту покрајину. живела је, јачала је у току векова, и ми је налазимо и данас у њој. Да! Оно што нису могле велике чете Карла Великог требала је да учини Аустрија. Што није ишло ружним требало је лепнм. Словени су требали да постану Немцима она митолошка коза, која им даје неисцрпљнве користи. Али не сплом, јер су Словени показали, да силом не пде. Него прво да се поцепају, да се створн међу њимм бедем: — Аустрпја. За тим да дођу у поједине покрајпне словенске немачке колонисте, „да их аојачајуи, а за прво време, ту ће бити и војена одељења Карла Великог, те да чувају границу од Авара. А њихови заповедници, Немци, да постану господари тпх словенских области. На Аустрпју, која је у том послу добила највећу, најважнију улогу, обраћала се као што рекосмо особита пажња. Шу су јачали сваком приликом. Шој су поклањали покрајине дизали је полако на кнежевство, краљевство, па да би јој се п тпме поднгао углед, давали су њеним владарчма назив немачких царева. Када је Аустрпја већ иошла одређеннм путем, опа је онда разуме се ишла све даље н даље. С јелом је долазио прохтев. Валхали нпје бнла само небеска коза, него н небескп вепар. Ко пође у лов на вука. разуме се, да ће убити п медведа. ако му до])е под пушку. Ко тражи да му другп олакша посао, пе пита каквим језиком говори тај други... И тако дрђоше носле Словена на ред п Мађари н Талијани и другп... Сасвим је дакле удуху програма Карла Великог оно, што се доцпије десило. Што је вшне њнх којп ће се међусобнодржати у шкрипу, тнм боље.