Delo

Д Е Л 0 440 Друго већ зато, што је требало очуватп Немцима превласт и тамо, где су били у великој бројној мањини. Да су аустријске дипломате имале врло тежак положај јасно је. Отуда их и вндимо, где прибегавају крајњнм средствима. Историја аустријског дипломатисања није друго, но нсторија обмана, неиспуњених обећања, погажених уговора н заклетава. Тако је радила с поља, а тако и изнутра. Некада, стерана уз дувар, „умела је“ и да попустн народима. Али само привремено. А уз то је попуштала са тврдом одлуком: „Ево ти, али првом ћеш згодом вратити то натраг!“ Отуда је н иостала пословица, да се аустриским народнма само онда осмехне срећа, кад државу постигне несрећа. Страшно! Истина! Али да не беше тако, Аустрија се не би могла одржати, ннти ви Немци могли очувати превласт V њој. Да је под таким приликама било у држави крупних и честих промена, јасно је. Промене с поља и изнутра. Некада се Аустрија преједе, нема моћи да одржи све згрнуте области, те мора да их поврати. Али чим се мало опорави, тражи наново прилике, или ствара прилику, за какву деобу. Д нутарњи послови подлеже у Аустријп такође честим променама. Она поиушта, чим мора а одузима, чим може. А при том: циљ освештава средство. Да ттод таким приликама Аустрија није никад ужнвала симпатије света, иа ни својих најближих, јасно је. Но у сваком семену, у коме је клица развитка његова лежи већ и клица његове нропасти Оно лукавс-тво које требаше да обеспажп Словенс, она препредена улога која беше метнута Аустрији већ у колевци њеној, постала је на послетку тешка већ и Немцима. Аустријске ннтрпге, њена себична политика изазва чак и презирање Немаца, и они потискиваху већ давно уплив Аустрпје нз немачког савеза. П папослетку, она Аустрија, чпјп су владари вековима носили назив немачких царева, па која је и доцннје била глава немачком савезу, би године 1866. насилно истиснута из тог савеза. Она Немцима не требаше више ни као друг. То беше самртни удар стаЈтј Аустрији. Она није била у стању да се коренито препороди, те нрибеже у муцн својој ономе сред-