Delo

КЊИЈКЕВПООТ 4‘ »7 Зна се да честе политичке промене, у коме год пранцу биле изпршене, не утичу повољно на иросветне радове у земљи ; најмање су по* вољне за каки посао оне које дирају у интерес и вољу великога брп.ја плп н саме већпне опих који на својим леђима носе тај иосао. Могу оне носпти у себи почетке из којихћесе некад развпти пајсјајпијн ресултатп за уметност, књпжевност или науку, али за савременост оне су несумњиво само од шгете. И ако се представнпцп ниједне од нромена, које су се у Србији десиле за ових шест годпна живота Задругнна, нису нпчим иоказали као ненаклоњени Задрузи, опет су оне њо.ј сметале пе само посредно, него директније. Мало .је у нас задругара н радника на напретку Задругину којн инсу изло женн да, при промени полптичкој у земљи, не буду крепутн смеета с кога јо.ј помажу: минис^ар, начелник или секретар мнннстарства, дпвнзијар, пуковар или други командант, окружпи или срески иачелник, днрсктор школе, благајник или депоситар но надлештвима, послаиик народпи, кмет, члан шко.1 скога одбора. Тамап је који од њнх обавештеи и његова помоћ и прпјатељство задобпвеио Задрузи, тек Је ночео радити за љу, он се уклања у другу средпну, где, пкадбиму било до Задруге, не може наставити оно што је већпочео него би му, у најбољем догађају, ваљало почети из почетка. У овом поглету најгоре је с управиним поверенпцима, а онп су због малога бро.ја незавнсне интелпгенније, с малим изузетком, све људн несталнога места Зампслите повереником човека којп у својпх грађапа ужива највећп аукторитет н највише симпатија, који има пајвише веза и који најбољг познаје поједпне људе и њихове темпераменте. Тај је човек каког Задруга само може желетп; алн је он у исто време и нрвн човек за кога ће новп окружни начелник јавита мпнистру унутрашњих нослова: да га треба нреместити. И иремештају га баш у опо место где мисле да ће најмлњ< имати утицаја, а то значи: где ће на.јмање моћи радити за Задругу Па ие само да је невоља с поверсничкпм премештајима, него и са задругарскпма; задругара је велики број што такође редовно шетка из места у место. Каке ли с тога не настају сметње око наплатс њпхова улога, иревођења њнхових пмена по спнсковнма, колико ли се заплеће експеднцпја ! А најлепше је кад се растуре и повереник и уписници му! Једном се, стннајем догађа.ја, бпла тако иочела растуратп и сама управа друштвеиа. То што бива услед промена с личностима Задругиним, бива и с мпоштвом других ситница и круинпца ко.је бп излншно било напомињати. После ћу навести један нример шта .је било са штампањем једнога књпжевнога сппса, а сад ћу само један новчапп. Крајем 1893 годпне билн су"се, на писмеиу молбу* уиравину , уписали за добротворе свпх нетнаест окружнпх одбора, некп са 150, некп са 200 дннара а иекн су били одлучили да редовно, сваке године, уносе у свој буцет толпку суму као номоћ Задрузи. Кад су скоро за тим укпнутп окружни одборп. Задругина је благајна била прпмила одређене улоге само од некпх одбора; за остале укинуте одборе, чија је сва имаовппа иредана па руковање Дело ^ VI