Delo

КЊИЖЕВНОСТ 490 ступају у задругаре, у личностима којима се предаје повереништво, у личном саставу управе, у личностима којима бп се новеравали поједипи кљижевпи радови. Пријатељско заузимање ондашљега краљевскога намесника, иокојнога К. Нротића ђенерала, дало је могућности Задругиној управи да у самом почетку сво1а рада учини потребне кораке код Њ. В. Краља п да га .заинтересује за ову младу установу. Исто се тако, лично нли нисмено. настојало да се задобију, као нријатељп п задругарп, угледнн иредставници свих странака у Србнји, и доиста се успело да у списку добротвора и осталпх чланова друштвених буду сви они, у јачој или слабијој сразмерп, лепо заступљени. Па и за поверенике, које је у почетку управа поставила, пазило се, колико се год могло, да се нзбор личности подеси како нн један грађаннн неће пматп прилике да због повереника зазнре и од Задруге (где се тако није могао наћи један згодан човек. гледало се да се поставе два иди три лнца, која ће поделити публику између себе). После ћу говорити о саставу досадашњих управа Задругиних, при ком су владали истн обзири.1) Сад ћу иогледати раднике на књижевним иословима. Ту је карактеристнчна иарочито једна књига. Ко је >до сад на каком послу могао саставити ова три нмена: др. Владана Ђорђевића, Јована Ђају и Јована Ђорђевића ? Узмите 27 књигу друштвену на ћете их, случајно, видетп. Поред њих имате оваки низ имена, више нли мање исгакнутих у јавиом жнвоту: др. Драгиша Станојевић. Змај, А. Николић. Љ. Ковачевић, Ст. Новаковић, М. Ђ. Милићевић, др. М. Јовановпћ Батут, Ж. Жпвановпћ, Јован Илпћ, Ђока Станојевић, Јов. Жујовић. Што се међу таким сарадницима налази и име нок. др. Милана Јовановића, то не смета да се такође нађе име његова литерарнога противника, др. Љ. Недића. Ја слободно тврдим да се ни у једној другој нашој просветној устапови није показало толико обазриве пажње. Овако је задруга постигла да зау.зме врло жнвог учешћа у нросветном јавном животу краљевине, да прикупи у своје редове хиљаде људи свих праваца, а да ипак до сада немадне сукоба ни с једном друштвенополитнчком струјом у земљи. била она на влади или не била. Да је то успех, довољно се сетитн других наших установа. Ено познатих сукоба „Српског Ученога Друштва“, с владом; ено Академије која је била доведена да попушта иред намеснпштвом и да примањем нових елемената промени своје лице. С те стране дакле нема се шта замерити Задрузп, и она је збиља имала права очекнвати да ће јој свак у Србији само помагаги. А та би помоћ доиста бнла нотребна, па да Задруга може и приближно извршиги свој задатак. Због државних преграда између Србије и осталих српскпх 1 Потреба је тих обзира тако Београђанима очевидна, да је говор о њој баналан, па ипак Г. П. Иоповић није могао а да не замери на тим обзирима унрави, тврдеКи да они „немају много везе с литературом.и (с. 22.)