Delo

ПРОУЧАВАЊЕ СЕЛА У НА1ПИМ ЗЕМЉАМА 439 с обнчајпма п т. д. Ако је некад бпло овакнх заједница, а сад нх немаг ваља сазнати узроке њихову нестанку као и последице тога (нир. са нестанком зајсднпчкнх испаша може опасти сточарство и т. д.). II Тип села. — Под типом селн ваља разумети целокунан изглед његов: његово простирање у дужину п у ширпну, издвајање поједнних делова у селу, распоред кућа и растојање међу њпма. II овде треба обратити пажњу на узроке. Нису то случајностп, што је нпр. једно село збнјеног а друго у близини, разбијеног типа — томе навек мора бити узрока, често врло дубоких и финпх, који потичу из самог етничког характера становнпштва. Таке узроке баш и треба нарочито истраживатн; згодним нитањнма може се о томе много сазнати н од самог становнпштва. Кад село има крајеве (мале, џемате), треба непрестано употребљавати ону реч којом се у селу обележава крај1); у неким обласгима за крај постојп назнв заселак п у том га случају треба употреб.Ђаватп у овом, народном значењу. Кад се село не дели на крајеве, тип ће му одређивати поглавито распоред кућа н растојање међу њпма. Ту треба пазити на поделу села улицама пли шоровима, а овде понајпре ваља тражпти н груае од кућа као н узроке њиховој зближепости у грунама. Врло је корисно, да уз опнс типа дође и малн нлан села; у крајњем случају довољно би било, да иснитач ма и најпростијим цртежом представп цео распоред кућа и крајева у селу (с означењем растојања) и положај села нрема главнијнм предметима (рекама, брднма, шумама п т. д.) у селу и у његовој околннн. Код питања о броју кућа ваља под једном кућом разуметн управо оно што се у III делу овпх Упустава назпва двором. III Кућа, двор и окућница. — II кућа је једна од културних тековина човековпх; напоредо са развитком културе у једнога народа иде и усавршавање грађевина у опште, а на првом месту куће, као зграде, која је човеку пајпотребнија, за коју је он најтешње везан. Сам дакле човек, са својпм више или мање развијеннм потребама. главни је чинидац, којн утнче на особнне своје куће и осталих зграда око ње као и на даљи њнхов развитак и усавршавање. Алн су потребе човекове зависне од многих прилика, па с тога ће н те прилике посредно (г. ј. утичућн на човекове потребе) утицати и на грађење и даље развијање људеких станишта. Таки су чпниоци поглавито: земљиште, прнродна богаства н заннмање човеково а особито клима. Наш је народ скуКен. дакле стално настањен на једном месту, па било да се бави земљорадњом или сточарством. То н саме друштвене, клнматске и друге прплике, у којима наш народ живи, чнне да му је 1) Ако је више назива, треба истаћи онај, који је најчеш!^.