Delo

ПРОУЧАВАЊЕ СЕЛА У НАШИМ ЗЕМ.ЂАМА 448гатп на тачиост и правилност тумачења, јер норед ннгереса за сам начин давања пмена насељима, овај материјал може корисно послужитн и за разумевање других страна у овим испнтивањнма. Ово нарочито вредп за аојоекло становниттва: даље се по пмену села или краја може много пута закључивати и о релативној стаЈоости њиховој, јер да би се нпр. једна мала назвала осатска, ерићка пт.д. морало је бнтн раннјнх становника који ће малу досељеннка из Осата и Ерске назватн тнм покрајинским именом. У широм смислу ово псто вреди и за читава села. — Чест је случај, да село има псто име, које и какво место пли какав географски нредмет у његовој околини. II ово може корисио да нослужи сазнавању старине његове: тада остаје да се реши, које је име пре постало илн посгојало. Ово је истнна врло тешко од самог становннштва сазнати, а често и сасвим немогућно, ади свакако треба нспитивалац и то да има на уму и да нокуша доћи до што поузданнјих закључака. Имена села на — и% подсећају још на оно доба, кад је свако село чпннло засебан род, део племена: с тога је интересантно нспптнватн оваке случајеве. Алп осим нмена села и крајева треба обратити пажњу н на нмена многих других предмета, којима се баве ова пспитнвања (имена река н потока у селу и у његовој околинп, равнпца. брда н висова, селишта, гробишта или просто поједпннх места) и међу њима нарочнто тражитн она, која су характеристична. Често пута таква нмена уиућују на раније стање и на негдашње прилнке у том крају; тако нпр. нмена Буковнца, Лешје, Јошје, Орашје итд., п ако дапас не бп нигде у околинн било те врсте дрвета, могу зпачити, да је ту негда морало битп таке шуме. Дајући на тај начнн овом исинтивању овако ширн значај, сам ће испптнвалац моћи много што шта лакше разумети и објаснптп. VIVI Оснивање села, ранија насеља и њихови трагови. - Овај део чини средиште свеколпког испптивања о селпма; све остало само служи више илп мање као допуна илп иде посредно у прилог овим пспптивањима. Јер кретање становннштва, заснпвање, развијање и напредовање насеља као п њихово пропадање п померање, то је управо живот народнп, то је, смемо рећи, и један део историје пародие, оне праве, културне псторије. а) Пспитивалац треба да саопштпти све нрпче о пореклу првог становнишгва у селу п о његову насељавању п померању, ако га је бчло. Осим тога ваља и сам да запази и истакне оно, шго би могло послужнти као характеристпка како за разликовање становника разног порекла тако н за хватање везе и сродства међу онрма, који су заједнпчког порекла. Ту би па првом месту могле послужтгги славе као најпоуздапије средство, јер су оне често знак чнтавог племена (нпр. за Дробњаке 'Бурђев-дан итд.); даље би могле леио да послуже по неке, често н сптније особине, ко.је се могу наћп у цећим задругама очуване, било у језику (наречју, нагласку), обпчајима, ношњи птд. бпло у характеру, наравн, предањима,