Delo

442 д к л о неоцењене услуге и жртве ..вазда вернога и драгога1* народа српског. Осим тога им је цар и краљ с.вечано дао и нотврдио •онако нространа пациопалпо-иолитичка и верска права и новластице. а Ракоци нм нуди — ослобођење од пореза, тражећи уз то непрестанн најскупљи иорез у крвн ! Да с-у Срби пристали уз Ракоцпја они бп од своје ст])ане најфлатрантније повредили и раскинули тек закључене уговоре с угарски краљем н изгубили право на толико већ скупо плаћене иовластице; уз то су Срби морали сасвим природно имати више вере у моћ и отпорну снагу једне царевине него у моћ и успех једнога номеснога бунта. Најзад ту долази још као тежак и пресудан разлог за држање Срба и то, што су они досле непрестано уз аустријску војску војевали против Турака и њиховог азијскога варваризма, што су Турке морали сматрати као своје вековне дин-душмане н угњетаче и онда би то билаједна нечувена пспхолошка загонетка и нелогичност, кад би они одједанпут удружили се с оним, који тражи везе, пријате.љства и наслона у Турака н који као њихов пријатељ војује и]>отив једне хришћанске силе. Према свему том избор Срба између цара-кра.ља и Ракоција није у тадашњем тренутку и према оним приликама могао бити сумњив.1) Већ н ово, што сам у кратко додирнуо и испричао , довољно нам може показати колико одговара историјској истини и правди дрско и шовинистичко тврђење Ирањијево , кад он пред европском иубликом вели: „ћ.е8 8егћез рау&геп! та1 1а «-спегеи8е ћо8рИ:аН1:е <1е8 Ма§-уагби (Срои су ружно плаћали Маџарима њихово каваљерско и великодушно гостопримство) н за доказ томе пре евега и на првом месту наводи држање Срба нрема Ракоцијевој иобуни1 2) (коју Ирањи зове „1а ^1опеи8е рпзе (Г агтез с!е Ргап(*018 II Как61хуи и нобуњенике означује као ..1ез раћчо^еа тзиг^ез^). Какво је било то „великодушно гостонримство" према Србима одмах при њиховој појави и њн1) Данас после двеста година и поске свега доцнијег искуства могло би се, наравно, о томе и друкчије резоновати и судити. 2) Дакле још и двн дан.и маџарски политичари коре Србе због њиховога држања нрема тој нобуни, а то ноказује норед те Нрањијеве примедбе још, између осталих, и чланак: Ногпиук, А га»гок е]1е1’огга1!а1та 1703—1711 (рацка контра-револуција од 1703 до 1711) у маџарском часопису „Столе1.е“ од г. 1868.