Delo

ПОСЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДПНА 447 са сриским народом, они би бар чуда ради иокугиали, да се на стално поиављана тражења тога народа упусте у преговоре с његовим представницима, да виде, да ли се узајамним иопуштањем н компромисом може постићи правичан споразум. при коме би се с једне стране очувала територијална целокупност угарске краљевине а с друге стране српском народу очувала јемства за његову веру и народност. Али Маџари то не само да нису ни покушали. него су на својим саборима захтев српскога народа о узакоњењу његових права и повластица свагда с окорелом надутошћу и индигнацијом одбијали или просто ињорисали. И из тога се види, да се с пуним основом може казати да су Срби при тим евојим неуморно настављаним покушајима зближења и споразума с маџарским народом показали много шири поглед, много бољу политичку увпћавност и способноет предвиђања, него што су то иоказали охоли маџарски великаши и политичари. Вредно је да у томе погледу наведем један веома карактеристичан Факат. Г. 1762. митрополит Ненадовић, кад је било изгледа да ће се опет сазвати угарски сабор, нодноси у име народа Марији Терезпји своја и народна „отауатта“ (жалбе). Ту пзмеђу осталога митрополит опет по толики и толики пут понавља захтев да се српске иовластице инартикулишу од стране сабора и на тај захтев шта одговара царица ? Она вели како ..српскоме народу никад није признат нриступ на дпјетама (саборнма) : он је своје привилелије и слободе добио од Краљеве мплостп н највише власти. Послови тога народа не спадају пред саборе. него пред краљевски престо, где су они у сигурној заштитн. Да се иоменуте привилегије и слободе од стране сабора инартикулишу, као што митрополпт захтева, то је тнм мање потребно, што су оне не само од свагдашње (угарске) дворск* канцеларије иадлежно издате и потврђеие, него јс још н иоврх тога, што је било сувишпо (ги а11ет ићсгНивб) . п онај српској нацпји издати ..тат1а1иш рго!ес1оппт“ (потврда прпвплегија) од г. 1715. саопштен тада сакуп.љеном сабору угарском (сталежима краљевина Угарске, Хрватске, Далмацнје н ('лавоније) „а1в еЈне едујо- (Иггибаигеп ћаћепс1е Уег1и§’и陸 (као наредба која пма стално н вечито да т]>аје). гГакав одговор