Delo

с в е л е ш к к 519 Фекоње. Чланак је рађен ио М. МесиКу, С. Љубићу и другим писцима. Песма о Скендербегу. -Панделе Ф. Евенгел, арнаутски песник, који живи у Букурешту, објавио је у засебној књизн једну песму о Ђурђу Кастриоти^у Скендербегу на арнаутском језику. Књига има око 300 отранм, а стаје 2 динара. НОВИНАРСТВО ^ Новп листови. — Од 9 авг. кад је стунио у живот нов закон о штампи, иочео је излазити „Народни Одјек4 место досадашњег >Одјекаи, „Дн. Листи, који је најпре био књижевни, почео је опет излазити као по.титички лист под именом 11о<ш Дневни Лист. — Место „Гласника1 почео је излазити нок занатлиско-привредни лист Занатлиски Тласник, орган свију занатлиских еснаФа. (Јвај лист изла8и сваке недеље. — У Крагујевцу су почеле излазити Крагујевачке Новине, лист за све сем политике. Лист излази четвртком и недел>ом, а власник и уредник му је Ст. X. Поповић вњижар. — У Пожаревцу је почео излазити четвртком и недељом лист Браничево за књижевност и економију. Вдасник је Ђорће јраумовиК штампар, а уреднпк Ђока Ц. ВучковиК. Хе/а>18ио$Ц — У Сплету су штампали проглас д-р Јосип Арамбашин, д-р .Јерко Карловеп, Душан Ман1,ер и Ђуро Нокрајац, да ће издавати лист „Хе/ауГзпозЈ14, који Ке се на нрвом месту освртати на Далмацију, а за тим и на остале крајеве, где живи наш народ. Ирограм је листа као и „ХагоЈпе МЈзК14. Лист ст.де на годину 5 Фор , за Србију и Црну Гору 0 ФОр. Човечност. — У Цириху цокреКу Срби, Хрвати, Словенци и Бугари, који се тамо школују, лист кчји Ке се звати Човечност. Овај Ке лист бити „далеко од сваковрсннх данашњих небратских друштвених предрасуда, неКе дирати ни у чију веру и народност, нити Ке стајати у служби једне нолитичае странке; он Ке ироноведати чист хуманисам, а неКе изгубитн из внда до сад зануштено достојанство и иоложај жене“. Лист Ке се штампати у сва три јужнословенска наречја (српско-хрватско, словеначко н бугарско), и изчазиКе сваког четвртка, а стаје на годину 5. Фор. или 12,20 дпн. Претнлату п дописе греба слати на адресу: N. ОђгаЈоујб, 8р1в§е1^а88е 12. III 2нпсК, 8сК\\е1х. Престала нзлазитн. — Уредништво „Ха гоЈпе М18Ни, коју уређују у Загребу Еразмо БарчиК н Др. Франко Ноточњак, јавља у 27 броју, да, услед разних сметња које лисгу чине власти забрањујуКи му улазак у разне крајеве срнеко-хрватскога народа, привремено обуставља излажење и да ће се „Хаго(1па МЈ8ао“ у скоро опет нојавити да настави зацочетн рад за једннство п слободу народну. Преета.ш излазити. — Иоред оних листоваза које смо јавиди у пр. броју да су престали излазитн, престалц су у Београду још и ови; Босанско-херцеговачки Гласнпк, Глаеник (занатлнскн) н Вече. а Веч. Звоно је иостало књижевни лист. НРОСВЕТа О ју јкнословенеким днјалектнма.— Др. Ватрослав ЈагиК, нроФесор словенске филологије на бечкоме уннверситету, држао је недавно предавање у седнпци бечке царске научие академије. О задаКама у истраживању јужнословецскнх дмјалекага , објпгињено одногиајем сраско-хрватскоја књижевног?1 језнка преча оосанско - херцеговачком наречју. У почетку предавзња говорник је поменуо, да је језику књижевном, којим данас пишу Србц и Хрватн, огњнште Херцеговина, јужни део Босне н јужнозападнп део Србнје. ЈагиК велн да овај језнк има неколико имена: српски и хрватски у народу, а Ј науци: илирски. српско-хрватски. босански (!), славонскн (!). Али то освајање тога наречја није од скора времена. Још еу Дубровчанн у 16 веку ценили босанско-херцеговачко наречје. Тако је песник Цоно ПалмотиК за своје радове употребио тај дијалекат, а није хтео свој меснн днјалекат. јер је пун талијанштнне. Па и доцннјн нисци нисали су тим' дијалектом, као што су Бертол КашиК из горње Далмације, ц лексикограФ Јаков Микаља, чији је речник штампан 1619 године. У нредговору гога свога дела Мнкал а уноре!,ује елеганцнју гога наречја са тосканеким и римским у тздпјанском језику. Даље је тим дајалектом писао Фра Млтија ДивковиК, за чији језик вели Вук Ст. КараџиК, да је бољи од Доситнјева Почетком овога века Вук је оценио да је херцеговачки днјалекаг идеад српског књнжевног језика и њиме извео реФорму књижевнога језика. Пздавањем срНскнх народних умотворина н другим делпма (као Нонн н Стари Завет , Вук и ДаннчиК обезбедише место чвомедајалекту за оне којп су се у писању служили Кирилицом. У скоро се и у западном делу, ме1,у Хрватпма, кад започе цлирски покрет, увидело да је тај дијалекат најбољн предетавнпк срнскохрватекогајезика н у брзога уевојише, захваљујуКн највише иеснику Станку В|>азу. Најносде ее отворн херцеговачком днјадекту ново поље у његопој поетојбнниБосни и Асрцеговнни. Дал.е ее ЈагиК врлтно у прошдост да објаснп на којн је начин сриско-хрватски језик стекао леноте н едеганцнје које данас има. Он веди да су Босна п Херцеговнна ирве изнеле на вндедо свој народнп језнк, наводеКн за пример н ирвц еиоменнк српскога језика: иовел.у Кулнна бана од П89 године. О клаенцнаму. .1и1е$ Бешаиге. чувени Француекн критичар, који је девет година био проФесор класичннх јебнка на универзитету, у једном нодужем чланку, који ее