Delo

324 Д Е Л О као нападнути бранили, власт стави у ватвор и неколико Срба поред мањег броја Бугараша — нападача. Овај пораз су Бугарапш претрпелп на неколнко дана после гласа о избору Фирмилијанову. Он, удружен с осталима, пзазове у њих незадовољство у тој мери да су им поступци почелн биватн пнкохерентни. У мдгци , у коју пх је ставпо српски успех, почну тражнти чак п сумњиву помоћ аустрнског консула у Скопљу; овај постаје саветник и Сннеснјев н свнх паметнијнх Бугараша. На њих је нарочито норажавајући утицао побушки догађај. У понедеоник (15 сеитембра) пскупе се угледнији бугараши са Синесијем у храму св. Димитрија. Ту су већали о положају који им се непрестано погоршавао у колико се приближавао Фирмилпјанов долазак, п о мерама које би требало предузетн, — претећп Турцима. Овај скуп изабере 12 људп, који, под вођством Синеснјевим, оду валнји и пзјаве му како ће позатварати и цркве и школе и радње, и кључеве од свега њему предатп, ако за три дана не пусти њихове људе из затвора, и ако не буду испуњене њихове жеље односно српског захтева. У томе смислу предаду му и писмену изјаву уз напомену да су псту таку послали у Цариград и Порти н своме Егзарху. Ова иретња овпх нових Арнаута да ће, попут оних правпх у Прпзрену, „затворити чаршију“ успе у толико што власт пустп пз затвора њпховог једног затвореног наставнпка. Остале им њнхове људе задржи и даље у затвору с другим Србпма. У одговор на то Бугараши затворе обе своје цркве у Скопљу п све школе. „Овде, — пнсано је у то доба из Скопља — Вугараши иду протпву нас удвојеном жестпном. То најбоље сведочи њпхов, по готову, безумнп покушај да нам отму побушкп манастир. Њега су учинили само да ' бп Турцима предочили онасност која им грози са могућих нереда ако мп будемо задовол^ени. Чујем да је Рпзов на напомене једног пријатеља слоге пзмефу Срба п Бугара, да утпче умпрујући на своје, одговорпо: „ми морамо да изазивамо, п борићемо се противу (1рба свпма средствпма." Синесије непрестано внче: „нећу споразум с Србима него борбу на пстрагу. “ Ђацп бугарског пан-